Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊК

397

Богата Фауна ионтиских облика. са мноштвом нових врста, изложена је у расправи 1Не Еаипа Лег Соп§епеп 8сМсћ1еп топ А§гаш јп СгоаИеп, која је штампана у Бечу 1884 год. (у ВеШ'а§е 2. Ра1аеоп1;.). За систематику и груписање конгерија врдо је занимљив члаиак, који је изашао у часопису немачког геодошког друштва у Берлину 1882, под насдовом Шег сНе Огирре (1ег Соп§епа 1пап§и1агГ8, а који је доцни.је послужио руском стручњаку проФ. Н. Андрусову као драгоцееи материјал у његовој јединственој монограФији овога рода. Српске је геологе и палеонтологе веома јако задужио проучавањем терцијарних Фоспла из Србије, који му је материјал на обраду уступио директор Геолошког Завода Велике Шкоде проФ. Ј. М. Жујовић. У члапцима који су у два маха излазили, 1892 и 1893 год. т у IV иУ књ. Геолошких Анала Балканског Болуострва, нод скромним насловом Одломци терцијарне малакологије, описао је преко 40 врста мекушаца од којих је знатан број нових. Том је приликом утврдио и стратиграФске хоризонте и размрсио неке заплете које је у својим радовима поставио Нап&тапп. Гасправа је штампана и на талијанском језику у V књизи наших Анала. 1893 године објавио је први пут у једном лондонском часопису (Тће Сопсћо1о§181) нови гастроподски род из конгериских слојева у Гипњу, коме је дао име РаругоТеса и који је доцније нађен и ван Србије. Приложак тај носп наслов РаругоИгееа а пеш 6-епиз о[ в-аз^горопа /гот Ше ропНс з1еррз ој 8егМа. — Ове године изашла је, у часопису Бечког Геол. Завода у Бечу, раснравица о фосилној Фауни из Дубовца у Хрватској, са доста нових врста из горње — конгериских слојева, о чем сам као и ранијој публикацији о маркушевачкој терцијарно.ј Фауни опширније реФерисао у VI књ. Геолошких Анала Балканског Полуострва. Али неоспорно најугледније место, не само међу Брусининим радовима него и између најбољих послова ове врсте, заузимају Сггас1ја г 1соподга(га. Грађу је издала, у посебним издањима својим, Југословенска Академија у Загребу 1897 год., а ИконограФију штампао је 1902. год сам нисац о своме трошку. 0 првоме делу било .је речи, још 10. децембра 1897 год., на седници нашега друштва, с тога ћу одмах прећи на ИконограФију, чији је нотпун наслов: 1соно§гарћ1а тоПизсогиш 1о88Шиш ш 1е11игае 1егИапа Нап§аг1ае, СгоаИае, 81атошае, ВаћпаНае, Во81пае, Негге§оттае, 8егМае е! Ви1§апае ттеп1огшп. /1а§га1на 1902. (Атлас са 30 аутограФИсанпх таблица). На ових 30 таблица има 1582 слике са 424 поглавито нове врсте. Брусина је на овом делу радио преко 15 година, док је нашао тодико новости. Како је дело примљено у стручноме свету довољно је навести мишљења и оцене најпозванијих стручњака. Тако Т. Фукс из Беча, у једном нисму упућеном аутору, вели: „ја честитам итеби и нама што