Prosvetni glasnik

578

ИРОСВЕТНП ГЛАСШ1К

в. органе за храњење, на 5 таб. г. органе за плођење (додни органи), на 5 таб. 3. Биодогија и екологија, на 5 таб. 4. Еволуциона или трансмутациона наука. на 8 таб. 5. као додатак: Распоред жввотиња ио времепу њихова постанка, око иола таб_ Посебни део или Систематика животнња изложена је на осталих 118 табачића. Судећи ио оваком распореду, на први се поглед чпнп као да пред собом имамо чисту Зоологију, без Антроиологије, који би се недостатак за средњешколску потребу могао оправдати, кад би се намеравало да се Антропологија одвојено изради. Али се одмах у почетку Спстематике впди, да човек вије изостављен, него је увршћен у први ред класе Спсара и описан ва цпгло 2 табачића. После тога се тек може закључити, да се све оно, што се у »Органологпји и Физиологији« каже за впше кичмењаке, односи и на човека. Такав начпи обраде не одговара програму за средње школе, а кад се прегледа »Општи део« може се рећи, да не одговара ни програму какав би требао бити. Цео »Општи део« израђен је на упоредној основп, за шта су укотребљени поједини тииови из животињског царства. 0 већини тих тппова не могу ученици вишег течаја наших средњих и стручних школа (учитељске школе п богословпје) у иочетку наставе из тог предмета пмати појма, те се већ ио томе може закључити, да је ппсац промашио главни пиљ. Место уцоредне Анатомије, која се може разумети тек после свршене Зоологије, требало је израдитп Антроиологијз' и у њој изложити органологију с Фнзиологијом, као много лакше и из практичних обзира оправдано, а у Снстематнци животиња истпцати код цојединих ширих група норфолошке разлике између човека и животнња. Исто се тако не може одобрптн ин увођење у средње школе наставе о полним органима, у чему нпсу до данас усиели ни народи на заиаду. А она два одељка »Виологија и екологнја® и »Еволуциона или трансмутациона наука* тј еба, с погледом на обим иредмета. такође да отпадну. Довољно је то што је градиво у Систематпцп нзлагано на еколошкој основи. Према свему томе би »Општи део« по методи излагања могао једино послужнти студентима универзитета, којима писац у предговору такође намењујс овај уџбеиик »као неки репетиторијум«, кад би био цотцуније и тачно обрађен. Тај део рукоииса је управо компилација Хертвигове 1 зоологије, која је намењена студентима универзитета, и у томе лежи основна мана овог рукописа, јер су разлпчити циљеви универзитетске и средњешколске наставе. Из те зоологије иисац је у главном повадио материјал за свој »Општи део% у колико му се свидело, а на многим га местима ироизвољно разместио. При том је често губио потребну везу, много што шта главнога је изоставио и обраду тако површно извео, да су отуда цроизишле нејасности, двосмислености и нетачности. Примера за то има пуио. Као пример можемо навести обраду партије о крвотоку. 0 томе се прво говори на табачићу 6. страна 3 ( = б 3 ), где је крв оиисаиа свега у12редића. Том се приликом хемоглобин и оксихемоглобин, као најважнији саставни делови црвених крвних зрнаца ннкако не помињу, а с тим у вези нема ни разликовања крви на венску и артерску, па тако исто нема помепа ни о фп 6рину крвне плазме и коагулацији крви. Осем тога, бела крвна зрнца се називају »лимФане ћелије (леикоцпти)«, а за црвена крвна зрнца велн се да су »издубљеног (тањирастог) облпка«, место биконкавно сочиваста, што је свакојако произашло од цовршна цосматрања слике (44) у Хертвиговој зоологпји. Иосле тога се ирви пут о крви говори цриликом објашњења процеса дисања (16 2 ): »Оксидисаље, или саго^ ревање у телу бива најпре у крви на тај начин, што се беланчевинаста крвна материја (хемоглобпн) спаја с кисеоником (оксихемоглобин). Пошто је оксихемоглобин врло нестално и лабаво једињење, то се кисеоник у свом кружењу ио телу лако издваја подстичући даљу оксидацију и промет материја у телу (промет градива), а по том и цроизвођење живе радне снаге која се Јавља у телу у виду телесне тоилоте, радње мишића, жљезда, црева, и т. д. ж У том је ставу нре свега погрешно. да сагоревање бива спајањем хемоглобина с кисеоником у оксихемоглобин, а хемоглобнн и окспхемоглобин употребљени су као позната тела, и ако о њима ире тога нигде иије било говора, па се ни овом цриликом, нити доцније на ма ком другом месту, не може увпдети ком уцраво делу крви припадају та два једињења. Сем тога. из наведеног става може се узети, као да оксихемоглобин исцушта кисеоник и да оксидација бива у целом кружењу крви. Покушај да се то прецизираналази се на идућа 2 табачића (17 3 и 18,), којом приликом наилазимо на прву

1 НеПткчЈ* К. — Тећг1зисћ Дег 2оо1о^1е. VII АиДа^е. 1905.