Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДКО

579

уиотребу хермина »венска крв (без кисеоиика)« п »артерска крв (у којој има кисеоника)*, што треба уједио да је и њихова деФиниција. У даљем излагању, које заузима и и|>ву страну таб. 19., оиисан је крвоток у кичмењака, и.оиис се овако завршује: »Наиос.летку, кад се доцније (код сисара и тица) и комора потиуно но\ели на два дела, онда се и крв венска одељује од артерске. Тиме се у исто време телесни или велики крвоток нотцуно одваја од малог или плућиог крвотока. Први ночиње десном нреткоаором, односно потискивањем крви одатле у илућа, а заврш \Је се левом комором, односно изношењем артерске крви из срца; друти почиње десном комором, односно котискивањем крви одатле у плућа, а завршује се левом преткомором, у коју се враћа артерска крв из илућа". Из овакве стилизације изла.)и, да нема никакве разлике између великог и малог крвотока. Што се тиче механизма крвотока, о томе треба ученнци да добију појам из овог става (18 4 ): Код кичмењака опај посао (покретање крви) врши мускулозни орган — срце тако, кад се иредњи део срца (цреткоморе или преткоморај стегне, онда се задњи део (коморе, односна комора) шири п обрнуто; у првом се случаЈ5 г крв помскује из срца, у другом се крв прима у срце*. Ово је нетачно, јер кад се преткоморе »отегну", а коморе шнре, тада крв може струјати само нз преткомора у коморе; обрнуто. кад се преткоморе шире, а коморе скупљају, тада се истовремено »ирима крв у срце ж и3 вена и »иотискује се из срца« у артерије. Претпоставимо баш да је наведени став тачан, па ипак се пз њега може добпти појам само о струјању крвн кроз срце. Зашто пак потпснута крв из срца у артерије не застаје у њнма, или се не враћа у срце, него струји до у капиларе, и како се она кроз вене враћа у срце о томе се нигде у рукоинсу не говори. За такво објашњење потребан је опис грађе и Функцнје крвних судова у вези с функцијом срца, о чијој грађи такође нема ннгде помена. Као другн пример за; исти такав начин обраде навешћемо органе за варење којн су у тесној вези с краотоком. Органи за варење опнсани су само на Једном таоачпћу (15). 11 њихов овис, као и других органа, започиње иримитивним обликом. па се затим излаже њихово диФеренцпрање до најсавршенијег облика, а опис се овако заври^Ј-је: »Код већпне виших животнња, поред црева, постоје као помоћни органи н миоге друге(!) жљезде — о жљездама пре тога нигде није говорено — било у зндовнла цревног канала, било у виду посебних органа, које луче сок потребан варењу хране. Тако у усха утичу пљувачче жљезде, иза(!) желуца се уливају велика жљезда јетра и ц.нкреас\ На пдућој странн налазимо овај став: »(Јоковп потребни за варење луче се из разних жљезда (иљувачнпх у устима, јетре и панкреаса п желудачних жљезда у желудцу) п састављени су из рааличитих хемиских је^иљсња (итиЈалина у иљувачцп, иеисин, сона киселина, жуч, и т. д.) којп сви има,у иодобност, да делове хране (биљну као и животињску и минералну) постепено иретварају у растворљива (у води), односио течна схања*. У првом се ставу наговеттава, а из другог се изводи да се сокови јетре и панкреса изливају у желудац, м. сто у почетак танко! црева; за птијалин се наводи да је састојак иљувачис, за иеисин се не каже ком соку ирииада, а хрипсин као врло важан Ферменат нанкреати шог сока и не помиње се. Исто тако нн улога наведених сокова при варењу храпе нигде није оиисана, н ако се доцније (1б 3 ) код Ф)нг.ције лимфних судова, »к 1Ји полињу из пукотина.(!) у ткиву®, наводп да они из ханког црева усисавају »извеоне делове хранљивпг сока (беланчевине и мастп)", Онај трећн важан састоЈак у ^вареној хранп, а то су шећери, ннгде се ие помиње, па наравно да нема говора нп о њи^овој асимилацији под јетреном веном, нитн о глнкогеној Функцијп јетре. 1 а р н крају оииса органа за варење наилазимо на овај став: »Цео овај процес ва[)ења врши се у цревном каналу, започиње устима, а довржује се у желудцу«. Нз очаке схи шзације нзлази, као да после уста долазе црева, иа за њима желудац! Онај други део рукоииса, »Посебпи део* или Систематика животнња израђен је 1 ,о Хертвигу и Шмајлу 1 . Од ирвог је углавном иозајмљена подела животиња, од другог су већином Vзети опши, а обрада је као н у »Оиштем делу« на многим меехнма нетачна, новршна, педоследна и са рђавом стилизацијом. Осем тога, домаћој Фаунп слаба је, илп никаква пажња није обраћеиа. Нашим ређим животцњама чак нд сганншге није означенЈ. То важи нир. за дивље свинче, јелена, срндаћа, дивокоЈу. .кфала, брадана, цастрмку, младицу. 0 грегорцу тако нсто, и за њега је треб.,ло иавестн иовије податке' 2 .

1 ЗсћтеИ 0. — Тећгђиећ Лег 2оо1о^1е. X АиПаде, 1904. ' Грегорци у Србијп. Издање Музеја Српске Земље.