Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

„П А Р Н А 0" Порекло. — Схватаље уметности. — Најважнији представниди. Виблиографија. Нимало се не претерује кад се „Парнасу" придаје велики и особит значај у развоју Францускога песништва. Из њега су поникла многобројна дела од вредности, и његови следбеници су били махом добри песници, неки чак и велики песници, а сви скупа, са мало изузетака, готово једини песници оног времена. С друге стране „Парнас" је служио као неки прелаз од романтизма ка новим правцима савременога песништва. И заиста, кратко време од 1850—1870 године нарнасовскога цветања има посве карактер једнога пролазнога доба у историји Францускога лирског песништва. Први трагови и неке од најбитнијих одлика парнасовске уметности морају се тражитИ још у романтизму; а исто тако и њени главни представници припадају донекле романтичкој школи, било непосредно, било посредно. Тако, и пре свега, сам тетрархат } 7 читеља: Леконт де Ллл, ТеоФил Готје, Теодор де Банвил и Шарл Бодлер, има своје порекло у романтизму; Л.еконт де Л.ил и Тсофил Готје су ученици Игови, а она друга двојица Готјеови. Као и сви романтичари, Л.еконт де Лил је имао нарочиту љубав за историју и за егзотизам; а уз то ,замах и снага његовога иоетског стила, полет и дах, шаренило слика, способност за широке концепције, моћ да изазове у машти цело једно античко доба, да оживи мите и симболе примитивнога друштва, — приближују га више но икојега другог савременог песника Виктору Игу, који му је био први духовни отац и који је после увек остао његов учитељ" 1 . ТеоФил Готје, који је имао тако истакнуту улогу у књижевној борби од 1830 године, нрипадао је нарочито живописношћу и дескриптивном страном својег та-

1 Оеогдез РеИзвгег, МошгетегЛ НЦегаЈге аи XIX 81ес1е.