Prosvetni glasnik

504

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Тврдо срце. Али једини случај, који је мени познат. Мени је било мило што у белешкама г. Снасојевића има пуно објективности. лених онсервација, али нема оне „нежностп" која пзобилује у францускоме аутору. С погледом на то, мени се белешке г. Спасојевића, и ако су непотпуне и бележене но сећању, више допадају, него забелешке Фрапцузове. У опште белешке о развићу дечјем морају бити тачније, ако хоће да користе и другима. У њима морају родитељи наћи поуке, учитељи упуте за шире опсервације, а психолози податке за нова проучавааа. Такву скицу једног малог детета наиисао је Чарлс Дарвин. 1 Он је бележио дане, не само месеце и године. Интересно је да је Дарвин са својом госпођом у Америци почео рад на белешкама из истих разлога из којих је г. Брауншвиг у Француској. Разлика је у томе што је Дарвин удешавао своје белешке на основу психолошких посматрања, а г. Брауншвиг је бележио родитељски. Једно и друго корисно је. Да завршим. Г. Спасојевић је овом књигом учинио велику услугу васпитачима омладине. Родитељи и учитељи наћи ће у њој пуно кориснога материјала, јер су то белешке два просвећена оца. Али сем тога наћи ће врло лепих подстрека и за свој самостални рад. Нека они рашире и продуже оно што су Брауншвиг и г. Спасојевић започели. Родитељски Дневник треба да арочита. сваки родитељ и васиитач. Др. Ник. Ј. Петровић. Српске штипендије. Написао: Васа Пушибрк. Штамиарија Ђорђа, ИвковиЛа у Новом Саду. 1911. 16°, страна 29, цена необележена. Пушибрк се подухватио, да нам у овој расправи прикаже стииендије српске у Угарској, истакне њихово значење, одреди, да лп је капитал стинендијски довољан за Србе у оним крајевима, и да нас упозори на моменте, на које, по његову мишљењу, треба особито пазити при избору иитомаца. Стипендијско је питање данас у оним крајевима, и у Австро-Угарској уопште, важније но у осталим крајевима српским. Али најважније је оно ипак у Угарској, и то у ужој Угарској, из које је ова књижица и потекла, јер је у њој данас српски народ најмање заштићен и под најјачим притиском државнога апарата. 0 националном развоју ту једва да може бити и помена, нове културне установе држава не одобрава, највише још што трпи затечене, али их држи под строгом контролом, па овда-онда и укида. Школе не живе природним елементом, матерњим језиком, — матерњи је језик запостављен, и читаву наставу поклапа мађарски језик као ератска стена. Као ератска стена заиста, јер пошто је неиндојевропски, те нема сличности са српским језиком (нема н. пр. деклинација ни препозиција него односе између предмета исказује постпозицијама. пма субјективну и објективну коњугацију, има доста гласова, којих у српском језику нема итд.), то тим још теже притискује наставу и сасвим ремети потребно јединство у н>ој. Полазна је тачка пишчева са свим добро, — пре но што се почне говорити о ком предмету, треба га упознати. Стога нам Пушибрк на почетку

1 Сћаг1ез Багујп: А Вш§гарМса1 81е4сћ о!' ап 1п&п1. — Превео др. Паја Радосављеввћ у листу »Дете« бр 5 и 6 1910 год.