Prosvetni glasnik

иастава и кулхура

ОНАЖНА ХРАНА ИЛН БИОТРА ОУПА (ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА) Из бојазнн да лекције не буду сувише научие, многи изиеђу нас учине те ностану сувише празне: страх од једнога зда води другом још већем. Ови ће ми рећи: „Нама је једино частољубље да нас наган ученици разумеју и да их не учимо ничем, што им не би изгл.едадо и било јасно као дан. Тако резонујући, ми се сдажемо са свима педагозима који су познати као ауторитети и такође и са вама који пепрекидно понављате да је дете центар школског света, да наше настављање треба да буде одмерено према његовим подобностима и особинама. II мн се тога ради стављамо увек на домаку своје слушаонице, ми се прилагођавамо њезнну ходу и држању, подешавамо се мање по њезиној снази а више пак по њезинној слабости и гледамо да смо увек прости, да нам је излагање јасно, како бисмо би.ш сигурни да ће нас разумети". — Врло добро, и доиста не би се моглз боље тврдити о елементарном карактеру наше наставе. Но, такође треба се још споразумети о такту речи; не треба мешати сиромаштво са простотом, и вероватн да елементарно настављање треба да буде, ио природи својој, посве сиромашно, деФормисано и досадно. Ко нпје, толико пуга, у току какве лекције добио утисак да продаје бедну робу? Колико се пута човек нађе, готово од самог почегка, на крају свога излагања и ноново се и у другим облицима отночиње и понавља оно што јо врло лепо речено нрви пут, нонавља се развлачећи, развлачећи, као да му та околност што ће ирикупити отнатке и евоје сиромаштво може дати снаге н осећа се како тешко и досадно пролазе секунди и минути у разреду који је већ суморан и разочаран. Наставннк се љути што је тако мало привлачан, нервозан је, љутит, скаче тамо-амо као затворена веверица у кавезу. 11од изговором да се ученицнма уштеди тешка несварљива храна, даје им се бисгра супа и неукувано месо. Лекција празна идејама и Фактима само је карикатура просте лекције. .Та мислим, ја који сам у стању да чујем многе и многе лекције које су сачинили почетници природом одарени, за које се вели да су препуни знања које је у њих поређано по нолицама, мислИм да ипак грешимо. по нашим школама много чешће и много озбиљније са немања градива. него ли са његове претераности. Понекој лекцији из продужног разреда право је место у нижим разредима, а често пута и на практичпом предавању које држе учитељи-приправници ученипи пемају шта више дл науче од онога што су већ чули од својег учитеља