Prosvetni glasnik

826

просветни гласник

не чини такав утисак. Напротив. она је тако занимљиво написана, да сам ја уверен да је неће оставити непрочитану средњошколски ученик који је само почне читати. Искрен тон пишчев, лак стил, лепо изабрани примери из живота, историје и појединих наука које се уче у школама, добре су особине овога списа. А кад се овоме дода, поред Госп. Веселиновићеве компетентне оцене о тачности превода, да је у главноме и српски језик у преводу исправан, онда значи да смо преводом Госп. Поповића добили једну добру књигу за омладпну у средњим школама. 2. Као већина преводилаца педагошких радова са туђих језика, и Господин Поповић је показао ману, да избегава означити оригиналног писца и место, где је спис у оригиналу изишао. По натпису на корицама и на насловном листу испод корица човек би добио суд да је Фридрих Ферстер написао у оригиналу овај рад у оваквом облику и оволикој величини, па да гаје са оригинала превео прво на руски какав Рус, а после са руског на српски Господин Поповић. Натпис на трећој страни могао би нас побудитп да помислимо и друкчије, али нас ни најдубље размишљање не би упутило да сазнамо за истину о извору. Госп. Поповић је пропустио да о томе да обавештења бар Министарству и Главном Просветном Савету. Тек кад је накнадно, ради оцене превода, прилоагио својој молби књигу „В^ћстникђ Воснитанил" (децембарска свеска за 1909. год.) видимо да је преведени спис рад Евгенија Лозинског, који је из оисежног Ферстеровог дела (Рг. Ж. Пегб^ег: Г,е1)епзкии<1е. Ет Висћ Љ - Кпаћеп ип<1 ММсћеп — Вег1т — 1908, 375 страна) израдио за руске читаоце извод у обиму од 47 страна часописа, у ком је објављен. Због старијих читалаца, а нарочито библиограФа, којима књига може доћи у руке, напомене о извору нису излишне ни на преводу списа за мању децу. А кад је Господин Поповић свој превод наменио ученицима средњих и стручних школа, онда је требало да означи извор и из једног другог разлога: да иокаже евентуалпим будућим цреводиоцима како треба да раде у том погледу. На основи напред изложенога, и мепи је част препоручити Савету превод Господина Поповића, али с тим да се преводиоцу предложи да у евентуалном другом издању поступи по мојој другој напомени. За овај свој реФерат не тражим никакве награде. 22 јула 1913. Београд. Главном Проветном Савету захвалан на поверењу, нроФ. Душан Рајичнћ Савет усваја реФерате и одлучује : да се Етички разговори могу препоручити за књижнице средњих, стручних и основних школа, и да се могу откупити за поклањање ученицима стручних и ученицима виших разреда средњих школа. VI Прочитан је реФерат г. Љубомира Протића и Лазара Кнежевића о делу: Васпитање у породици од ГеИх-а Тћошаз-а, у рукописном нреводу Владимира Т. Спасојевића, проФесора. Тај реФерат гласи: