Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

829

У ствари пема ничега од свега тога: нити је ова књига заслужпа да се пазове златном, нити је њом обухваћена цела иривред а, нити су језик и обрада подесни за нашег сељака, нити су чланци удешени за народну Читанку. , Читанка за народ је збирка најглавнијега и најпотребнијега из неке области — овде је требало да буде из велике ссривредне области, како се истиче и у наслову и у предговору. Међутим се у овој књижици говори само о ратарству, и то: о побољшању земље, о нађубравању, о семену и сетви, п о гајењу сточне хране и жетви. Па и то се све излаже у напоменама, као о већ нознатим стварима, без систеиа и потпуности. Осем тога сав је тај говор упућен француским интелигентнијим привредницима, тако да се једва могу њиме користити у довољној мери и наши срески економи, а камо ли српски сељаци. Из других пак иривредних грана нема пичега, као из: воћарства, пчеларства, сточарства, повртарства итд. Преводилац се у замишљеној „ доброј читанци" за „ сриског сељака" нигде пи једном једином речју не осврће на каие прилике и на потребе нашег, сриског земљоделца, већ је оставио све онако како је говорио Француз Французпма, а то је исказано речима као да се говори нашим ратарима. Примера је за то врло много, а ја износпм овде само три. Тако се на страни 70. налази ова бесмислица за нас: „Многи привредппци троше сваке годпне приличне суме за пренављање семена како је, како њима изгледа, пропало. Неки се не устежу да плате по 30 дпнара за центу жита или овса". Иста .је таква и ова на страни 80.: „Пре једва пет година стока је сматрана као потребно зло. Требало ју је држати ради добијања ђубрета. С проналаском разних врста ђубрета ова потреба у пеко.шко је ишчезла". На стр. 87. опет је таква ова: в Репа успева дивно у дубокој земљи на Северу, кромпир успешно рађа у песковитој земљи на Истоку, купус се развија врло добро под влажном п магловитом климом на Западу". Језик је у овој књижици такав, да она не само није нп издалека за Читанку, већ скоро није нп за читање. То је један почетнички и аљкав превод. какав дају само немарљиви преводиоцп, који су без довољнс спреме и из страног језика п пз српског. За то може служити као пример свака страна ове књижице, где је потпуно неразумљпвих читавих одсљака, па и целих страна (нпр. 49.). Уочљивијих је примера на странама: 26., 27., 28., 37., 49., 51., 66., 58., 59., 60., 77., 84., 91., 96. и др. Еао типични примери нека послуже ови (где су дотична места подвучена): на стр. 56.: „Кад се основа ђубрета добро н&ђубри, онда је растурање његово по њпвама суво и без јачине. За време растења биљака; на местима где је бачено ђубре, жито је скоро све једнако, корење је дебело, шуиље и иуно воде®; на стр. 49/ „Многи привредници, сем оних са севера Француске, иримењују још иољско ђубре на жито. То је погрешно. Њега ваља сачувати за ирегон корења. Док се жито нс ирилагођ&ва више свежем ђубрету које је мало обилно, корење подноси врло добро пајјаче количине иољског ђубрета. За индустрпску ропу или сточну храну биће врло добро ђубрење од 50.000 килограма иодиуног ђубрета које доноси: 300 до 400 кгр. содног нитрата; 700 до 800 кгр. суперФОСФата или згуре; 200 кгр. хлорне киселине од поташе илп поташног сулФата, у лаким ирегонима" (Овде се поред осталога пи цифре не слажу ни из близа);