Prosvetni glasnik

828

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

1092 Р.ВДОВНИ САСТАНАК 28 августа 1913 год. Били су : председнпк Сава Урошевић; потпредседник Мирко М. Поповић; члановп: Миливоје Симић, Хенрик Дидер, Петар Типа, др. Светолик Стефановић, Љубомир М. Протић, Миливоје Вашић, Миодраг Ристић, Илија Ђукановић, Јеремија Живановић, Урош Благојевић, Никола Дазић, др. Душан Рајичић и др. Јован Скерлић. Пословођа: Лазар Р. Кнежевић. I Прочитан је записник пропхлог састанка и примљен са извесним иримедбама. II Прочитано је писмо Господина Министра Просвете и Црквених Послова од 25 овог месеца ПБр. 13475 (СБр. 43) којим тражи од Савета миигљење : да ли ове године према ученидима треба примењивати члан 37 Закона о средњим школама, Савет је мпшљења: да за ову годину не треба примењивати на }ченике чл. 37 по коме не бп могли учитп у гаколи у којој за две године имају оцену из вредноће немарљив. III Прочитан је реФерат г. Срете Хаџића на дело : Златна књига за привредника, у преводу Петра М. Петровића. РеФерат гласи: Г^давном Просветном Савету. Према одлуци саветској, од 14. августа 1912., саопштеној ми актом од 11. септембра 1912. СБр. 160., прочитао сам „ Златну књигу за иривредника — навика и усавршавање у иривреди", од Р. Димона, у преводу с вранцуског г. П. М. Петровића (96 страна, штампану 1912. год.). И ако у акту о реченој одлуци не стоји означено, да о овој књизи треба да реФеришем у цељи доношења одлуке о њену препо^учивању за школске књижнице, ипак ћу реФерисати о њој с тога гледишта; јер се опо намеће већ самим тим, што је ова чисто пољопривредна књига поднета на оцену Главном Просветном Савету. Полазећи с тога гледишта одмах морам изјавити, да ову књижицу не могу препоручити за књижнице школа Министарства просвете, из бојазни да се њом не унесе забуна у школу и народ ногрешном терминологијом и нејасним преводом, а и стога, што о истом предмету има на српском језику дела прегледнијих и потпунијих, а изложених бољим језиком. Ево к1ко стоји ствар са овом књижицом. Преводилац назпва овај свој превод „ Златном књигом за аривредника, а у предговору каже, да се преводом овога дела хтело, „да се сриском сељаку да једна добра читанка".