Prosvetni glasnik

832

1ГР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Ми ћемо зато изнети овде : 1) како се има схватити уцбеник за Историју Срба с гледишта данашње дидактике и да ли који од ноднесених рукописа томе одговара; 2) ако има одстуиања од њега, у чему су п јесу лп па штету илп у интересу историјске наставе ; 3) који је најподеснији у погледу излагања ; и 4) који у највеКој мери одговара резултатима данагање псторијске науко. 1. Данашња дидактика је одсудно противпа штампапим уџбеницима за поједине наставне предмете у основној школи. На томе гледишту стајали су п чланови комисије пре неколико година — биће 190&. г. — који су бпли одређени од стране Глав. Просветног Савета да проуче питање: за које паставне предмете у основној школи треба одобрпти уџбенпке. Двојица чланова те комисије и сад су члапови Главног Просветног Савета. Они су у своме реФерату истакли, да су уџбеници уопште непотребни, јер они лако заведу и вреднијог наставника да тражи од учепика да уче напамет пз књиге. Међутим све градиво, из свих наставнпх предмета, треба да се разрађује у настави на школским часовима. Ученицима се морају показивати објекти, представљати очигледно, описивати и платтично ирииоведати или развијатп, да би могли задобити нравилне представе а доцније уноређивањем ових, и појмове, где се и опи траже. Захтева ли се да деца из књиге уче, онда она уче речи, па могу да их и запачте. Алп о задобијању представа не може у томе случају ни да буде говора. Ученици читају, али пе могу да схвате, не разумеју, нема ко да им покаже, представи, да им објасни, очигледно представи и живо изнесе, јер књига је мртва, која никад не може заменити наставника. Па ипак нротивно мишљењу реФерената Главни Просветни Савет је у својој одлуци поиустио и одобрио да се могу одобрптп уџбеници за Науку Хрпшћанску у III и IV раз., Атлас Српских Зеиаља и Историја Срба за IV р. основне школе, а ево зашто. Он је пошао са гледишта да многи нашп учитељи раде у ненодел>еним школама, у којима је тешко радити у свему по начелима нове дидактике, и то строго доследпо, али инак зато није то н немогућно. Да би се пак на неки начин олакшало тпм наставницима, Главни Просветни Савет је одобрио уџбенике за горње предмете, али сматрајући их у главноме као иомоИне нњиге, у којима ће ученици моћи да прочитају оно што им је наставник правилно разрађивао у настави ради понављања. Уџбеници су ови према томе поглавито аодсетници. Не треба се заваравати, у доста прилика, поред најбоље воље учптељи нарочито по селима, не могу да у свему успеју да им ове подсетнике израђују ученици на часовима како се то иначе тражи с дидактичног гледишта. Разлога тој невољи има више, а, ако хоћете искрено, најважнији је што сви ученици често немају хартије. Баш зато што се ови уџбеници сматрају за подсетнике, у стечају се и истакло да буду што краћи. За Историју Срба остављено је да не сме бнти већа од 6—7 табака. Еао подсетници они треба доиста да су што краћи, да садрже само Факта, и то оно што је најважније, а то су главне аредставе из сваког одељка сваке методске јединице. Етичке судове према томе није потребно у нодсетнике уносити, јер је бојазан да се не наметну ученицима, да их приме механички. Поднесени рукописи међутим запали су по готову сви у