Prosvetni glasnik

СЛУЖВЕНИ ДЕО

833

ову иогрешку. Уџбеник, државно издаве, не треба да и то садржи. Изузетак донекле чино само попеки, али ипак не строго доследно. Кад се сад разгледају поднесени рукописи са овога гледишта чему служе уџбеници за Историју Срба и какви су ови за то намењени, долази се до уверења да између њим нема начелних разлина. Зато са овог гледншта могао би се сваки са извесним изменама примити и штампати као уџбеник државног издања, тим пре што су и по обиму приближно једнаки. Остаје сад да се впди какви су они с иогледом на остале три напред истакнуте тачке, које ће бити од пресудне важности нри одлучивању који рукопис да се прими за државни уџбеник. 2. Што се тиче друге тачке морамо истаћи да је оно што је и како је обележено у наставном ирограму — погрешно. Методика захтева да се из поједпних иредмета но неком извесном реду обрађују поједине методичкв јединпце, па кад се једпа обради, онда да се прелази редом на другу, трећу и т. д. Тим, или ако се хоће баш и којим другим редом, оне се могу обухватити и подсетником ђачким. Али, нитп би имало смисла нити со може одобрити обрађивање и по две методске јединице једновремено. И онда, сасвим је појмљиво, да нема смисла ни у подсетнику излагати преглед главпих представа двеју методскнх јединица и као један одељак. Били смо изненађени кад смо ово видели у свима поднесеним рукописима, сем код Богдана Жарковића, и на велико чудо наишли смо после да је тако и у наставном програму. Писцп су, дакле, службеним путем заведони, а тако што није требало да буде ни на једној страни, зато тако што не сме бити и у уџбенику за српску псторују државног издања. 3 и 4. Овде ћемо сад у даљим редовима изнети карактеристнку сваког рукоппса која ће, обухватити: а) како стоји према наставном нрограму; б) каква му је материјална страна и в) какав је што се тиче Форме. Тако ћемо најбоље одговоритп на трећу и четврту тачку, па ћемо онда извести крајњи закључак и тако одговорити дужпости, коју нам је Главни Просветни Савет поверио. I Рукоаис Облачића Рада. Ово је један од најопсежнијих рукописа и писац је одмах, још у почетку изгубио компас, заборављајућп да пише историју за децу основне школе, упустио се у такве детаље, који можда нису ни за матуранте. На 4*/ 2 стране полутабака говори о прошлости Балканског полуострва; набраја пароде, којису на њему живели, а тако исто, потпуно непотребно, до детаља наводи земљопис Европе и Балканског нолуострва. Врло опширна му јо а нетачна н најстарија исторпја Балканског полуострва. Откуд писац зна, да је Илира и Трачана уопште мало било ? Све што ту писац прича непотребно је за уџбеник основне школе. Опширно је израђен и одељак о најстаријој историји Словена, а уз то погрешно. Стари Словени су и сувише идеализовани. Нетачно је да је Словена било на Балканском полуострву већ 200 година после Христа. И он нонавља нетачну причу Константина Порфирогенита о сеоби Срба и Хрвата на Балканско полуострво за време византијског цара Ираклија. Опажа се уонште да писац нема јасне преставе о сеобп јужних Словена на Балканско полуострво.