Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

836

0 Михаилу и Бодину знатним зетскпм краљевима не говори пишта. Неиотребни су они геограФски детаљи у уводу владе Стевана Немање. Исто то важи и за оппсо поједпности Свете Горе. Није Хилендар него Хиландар. Није потпуно тачно карактерисан Душапов законик, а нема јасну слпку нп о економним ириликама у Србији за Душаново доба. Нетачно је рећи да су Једрене недалеко од Цариграда. Откуд зна иисац да се у двору десиота Стевана Лазаревића виђао и Сибињанин Јанко? За владе Стеванове о Хуњадпји се, тако рећи није ништа ни знало. Он је тада још бпо у реду обичнпх немеша, који се као млад човек још нпје био видно истакао. Није тачно да су носледњи деспотовићп подигли у Фрушкој Гори неколпко манастира. Зна се само да су синови слепзга Стевана подигли Крушедол. Ногрешно је ппсати да је натрпјарх Арсеније III године 1690. превео у Угарску 37.000 породида. То је сувише велпки број. Према поузданим подадпма прешло је тада у Угарску највише до 100.000 душа. Добра му је страна што обраћа пажњу иерподу под Турцима, и у главном у томе је приличко верзиран. Није у свему тачно што пише о данку у крви и о јаничарима. Нагато онолико опширно причати о женидби краља Александра? Главна је махна овога писца, што има много пеиотребних детаља; што пише прнлпчно тешко. Код писца се опажа тежња да покаже како много зна. Ну, много би боље било да се писац у нрпказу српске нрошлости ограничио на оно што је најбптније и најважнпје, па да је то испричао што лакше и занимљпвије. На крају је додао напис „Лепе Књиге", у коме набраја књиге, које деца треба да читају, па је навео и неке књиге које п по стилу и по садржини нису за децу основне школе. Уосталом нашто уносити каталого у уџбенпк?! После овога написа додао је као неку „придику" о дужностнма према кући, општини, и т. д. Што ће ово у Историји? И ако руконис овај долази међу боље и марљивије радове, ипак није подесан за школску књигу, јер рђаве стране претежу добре, стога га не можемо ни препоручити. III Рукоаис иод шифром: Битна код Велбужд а. Увод, у коме се говори о најстаријим народима на Балканском полуострву, Грцима, Илирима, Трачапима, Хуиима, деоби римског царства,непотребан је за децу у основној школи. Поред тога што је непотребан, у томе уводу има и погрешних детаља, на пример: 0 сеоби народа. Нису се народп иочели селпти крајем IV века, него је помераља и сеобе било од увек. Може се само говорити о појачаном кретању народа у другој половини IV века. Најстарија историја Словена изнесена је и сувише идеалисано и са многим детаљпма, који се не могу потврдити, Ћирило п Методије нису били Словени него Грцп; нису измислили словенску азбуку, него су тадашње грчко писмо удеспли за словенске гла-