Prosvetni glasnik

834

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНДК

У сваком одељку ове Историје пма много непотрегбних п сасвим погрешпих детаља. Говорећи на нр.: о Бугарпма велп: „Ето, како су нам Бугари и као једно-племеипци бплп пепријатељи од вајкада. Опп су нам непрпјатељи и данас, јер над њима господарс туђинци ко.јп не даду да Срби и Бугари живе у слози". Прнчајућн између осталога о Св. Сави, каже, да је Сава враћајући се с пута у своју земљу, сврпуо у Царпград „где се беху повратили грчки цар и патријарх пос-ле пропасти Латинског царства", Зна се, међутпм, да је Латинско царство пало тек 17 година након смрти Св. Саве. 0 Стевану Немањи пише на 18 страна, а тако исто и о Св. Сави. Све слике узео је из Историје М. Вукићевића и Д. Соколовића. Описујући дутовање Св. Саве, вели, да је путовао у Витлејем, Сијон, Гетсиманију, Витанију, Назарет, на брдо Тавор и т. д. прикупљајући свуда кости светаца..... па даље, „стога треба да се угледамо на свога великог бветитеља, да да живимо скромно и просто, да но пијемо нпкаквих алкохолних пића која оиијају в . На шта све ово? Погрешно је изнесена радва Ђурђа Бранковића—Смедеревца, а сасвим је нетачно приказивање српско-хабзбуршких односа. Можо се рећи да писац радећи уџбеник, није толико мислио на ученике IV разреда основне гаколе, колико да у рукопису покаже све своје знање сриско историје и суседних народа, као п ГеограФију готово целога света. Зар је за децу ГеограФија целога света, кад онп не зпају још честито ни своју домовину: писац на пр. помиње: Евроду, Азију, Африку; мора: Црно, Касписко (језоро) Мраморпо, Северно, Балтичко, Азовско, Атлански Океан; затим реке: Дњепар, Дњестар, Тису, Драву, Лабу, Везер, Рајну ит. д. и т. д. па затим говово све европске планине. Види се да је писац доста читао, али прочнтано није умео правилно да схвати и разради. Тако је он дао рукоинс, који не }шже иоднети за уџбеник. II Рукоиис Чеде ТодоровиК а. Најпре долази један врло велики увод, пун појетског описивања Копаоника и околине ближе, а затим даљних крајева српских земаља. Овај увод није за децу већ ни по самом стилу, тим пре што ређа множину имена из Геогра®ије п Историје за децу иотпуно пових. И најзад нагато све то? 0 животу Срба у закарпатској домовини уме много да прича, само што се многе појединости, на жалост, не могу ни чим потврдити. Он о том давном животу уме скоро више да каже, него што се може рећи и о животу старих Германа, који је Тацит тако детаљно и мајсторски умео да опише. И он нетачно издваја сеобу Срба и Хрвата па Балканско полуострво од сеобе осталих југословенских племена. Уопште је најстарији период српске историје на Балканском полуострву приказао онширно, тако, да то није за децу основне школе. Што је на пример деци потребно да знају да је Морава од Марг, Ниш од Нанс, Костолац од Кастел и т. д. Опширно ирича о положају српско-хрватског народа према Риму и Цариграду. Многи детаљи нису му јасни. Тако изгледа да он архијепископију барску поставља већ у доба непосредних ученика словенских апостола, а зна се поуздано да је она крејирана у другој половини XI века.