Prosvetni glasnik

службени део

837

Није тачно да је грчки цар допустио Србима да се настане на Балканеком полуострву. Јужни Словени. па међу њима и Срби, силом су заузели балканске земље. И он зна о вери н обичајима у Срба пре Немање вшпе.него што се даје колнко толпко потврдним изворима. Писад не спомнње Немањин пораз на Моравн 1190. годипе, којом приликом Грди спалише Немањнну престоннду, по свој прилнди на Топлиди. Откуд писац зна за буну Добромира Стреза у Повардарју за време владе Немањине? Овде је писад неприлике Првовенчанога са господаром Просека Добромира Стрезом пренео у доба Немањино. 0 Немањи је уопште веома онширан: пуна два табака написао је само о њему. Стеван Првовенчани потиснуо је старијега брата Вукана н вратио се на велико-жупанскп престо не 1204. него лети 1203. године. Партија о Стевану Дечанском приказана је н сувише онширно, и ако влада Дечанскога по резултатпма заостаје за владом Милутиновом. Бнтка код Велбужда није бнла 1331. годпне него 1330. године. Исто тако спшнран је н о влади Душановој. 0 њему је напнсао пуна трн табака. Нису тачно нриказанн односи између краља Стевана Душапа и византнјског одметннка Јована Кантакузена. Где је писац нашао да је Душан папао с војском на Еантакузена а овај утејсао Турцима, те их позвао у помоћ? Нешто од тога било је у истини, али не онако како пнсац прпча. Лепо, п у главном тачно прнча пнсац о културним приликама у време Немањића. Босни п Херцеговини посветпо је писац пажњу. Теже је, али је боље, да је писац приказивао прошлост Босне у вези са судбином Неманићске државе. У босанској исторнји XIII века не спомиње писац владу наследника Нинослава бана Пријезде 1 (1250 —1287) родоначелника босанских Еотроманића. Не говорп ништа о његовим наследницпма Прпјезди II и Стевану I. Владика Максим, унук Ђурђа Смедеровца, није био митронолпт српски, него угро-влашки. Стеван Штиљановић није био деспот срнски, то је познија легенда. Писац обраћа пажњу псторији Срба у Угарској, али нема увек јасан преглед. Погрешно на пример резонира о нреласку Срба у Угарску 1690. године, а погрешно пише да се тада преселнло под патријархом Арсенијем 37.000 нородица српскпх. Новија историја Србије испрнчана је доста детаљно, само је ппак владн кнеза Михаила требало дати више места, јер његова владавина има нуно васпнтних момената. Уопште речено, ппсац пије умео згодно и крнтички распоредитп материјал; језик му је доста пеподесан, речениде су често неиоголне, а има п германнзама. Зато и норед неколпко добрих страна ни овај рукоппс не можемо препоручитн. V Рукоиис Јована ЂорђевиИа и Влад. ПетровиКа. 0 животу Срба у старој карпатској прадомовинн знају писци много да нричају, само што се много шта шта не може потврдити. Откуд писци знају како је изгледао град у прадомовинн, и да је у граду било тржиште? просветни гласние , II књ., 9 св., 1913. 57