Prosvetni glasnik

838

Ш'ОСВЕТНП ГЛАСНИК

Цисцп чак код Срба у прадомовшш "нретпоставлмг .ју пороту. Ну, иороте све да је и било јогп опда, није била суд, како писци »числе, ного су поротници потврђивали заклетву оптуженога. Говорити о пороти као судијаиа у данашњем смислу значи не позпавати уоиште средњевсковни судскн поступак. И код њих су старп Срби ндеалисани: питоми, мпрни, који никога не дпрају. Колико су стари Срби билп „миран" народ иоказтју па.јбоље рушевине старих градова, особито у приморју далматинском. Нпје тачно да је сеобу Срба из старе отаџбине изазвао јодан силан народ, који је 500 година после Христа прешао из Азије у Европу. У историјн Ћирила и Методија има иогрешних детаља. Нпје се Растислав Моровски обратио за учитеља цару Манојлу III (у Византпји је уопште било свега два владара под овим именом) него Михаилу III. Ппсци не знају старију историју Маџара. Погрешно је писати да су Маџари из Азије дошли у помоћ Немцима протпв Словена и Срба. Ништа ие говоре о Немањином поразу 1190 године на Морави, када је морао уступпти Грцима неке освојене земље. Откуд знају иисци да јо цар Душан именовао Вукапшпа деспотом? За бој на Еосову пуштају многе елементе из пароднпх песама; говоро о личностима за које историја не зна, упосе детаље непозпате историјп. 0 деспотпма у Угарској не говоре ништа. Оио што говоре о данку у крви, није потпуно тачно. Није била утврђена пракса када су и која су се деца узимала за јаничаре. То се мењало према нриликама. Особиту су пажњу писци обратили новијој историји, чији приказ идо у детаљс. Па п ту неће бити много што шта тачпо. На пример опо о Уставу 1.888 годпне, Неки детаљи из владе краља Александра (на прнмер о женидби) требали су изостати, Добра страна ове Историје је у томе, што је кратка, што је језик чист, али прпказ пије занимљив. На неким местима добија изглед сухог извода. Културни део уопште слабо су додиривали п ови писцн као и већина осталпх. Као п осталп, махом описују ратове а слабо се обзиру на просветне, судске, трговпнске и уопште културне прилике осим војске, те се не види, нарочито то не могу деца уочитп, у чему је била величипа српске државе? После жупанског доба требали су нисци унети културни део, па после Немањића и т. д. а свега тога нема код ових писаца. 0 новцу, обрађивању земље, иутовнма и т. д. нема ни номена, Овај рукопис, и ако долази у мало боље, ипак се не може препоручпти. VI Руноиис иод знаком : „Богдан ЖарковиК" Овај рукопис има 184 стране писаних полутабака са обе стране на целој дужини, а то је и сувпше много, и књига бп изнела више него гато стечај тражи, тим пре, што је писана ситним словима. Писац лепо уме да прича, само се много упушта у детаље, те отуд је опширнији него што треба. На нример: о Маћедонском царству, о Бодину, о Богумилима да су јели сочиво п т. д.