Prosvetni glasnik

службенн део

845

Па ипак н поред свију ових погрешака овај рукопис ириказује боље прогадост српску од осталих, чак неке партије приказује боље и од М. ВушЉевића и Д. Соколовића, књиге, која има највише добрих страна ваљаног уџбеника. Штета је што ови писци (М. Вукићевић и Д. Соколовић) нису учествовали на конкурсу, због чега реФеренти не могу њихову књигу узети у обзир. Тако на пример, писац је приказао добро сеобу јужних Словена на Балканско полуострво. Врло лепо и тачно приказао је владу Стевана Првовенчаног. У приказу боја на Еосову умео је да се држи историјских чињеница, па да опет буде привлачан. Акцију Милоша Обилића схватио је онако како је приказује Константин филозоф у животу деспота Стевана Лазаревића. Лепо је изнео значај Срба у Угарској за српску културу, а и најновију историју умео је покрај све краткоће да прикаже јасно и прегледно. Па ипак и овај рукопис овакав какав је није за препоруку.

Према свему, кад се размотре наше напомене о поднесеним рукописима, излази: 1. Да су слабији радови под 1, 3, 5, 6, 7 и 9; 2. Да су пажљивије и с више успеха израђепи рукописи под : 2, 4, 8, 10 и 11. (Обоје како су нумерисани у овом реФерату); 3. Да су од свију понајбољи под шифрана X. У. и Звездана Даничића; 4. Да се, пмајући у виду истакнуте махне, ниједан без већих поправака и допуна не може примити за уџбенпк државног издања, јер ниједан није израђ'-н према захтевима, који су у стечају истакнути. Врло је тешко израдити уџбеник који би био добар, јер, и кад се зна које личности и догађаје треба у њ унети, ипак је тешко одабрати шта да се о тим личностима и догађајима каже и истакне; па онда долази у питање и облик како да се то најлепше изнесе. Отуда и у рукописима, које смо прегледали, има пуно излишних ствари, а доста је врло важних и потребних али невешто, непотпуно или погрешпо представљених. Ми од поднесених зато нисмо могли ниједан препоручити. Шта пак треба урадити, па да се брзо дође до уџбеника за историју Срба у IV разреду основне школе, то се јасно види из овог нашег реферата. Све рукописе и остале прилоге уз њих враћамо с молбом да нам се пошље коректура кад се буде штампао у „Просветном Гласнику". Захвалпи на поверењу молимо Главни Просветни Савет да нас извини што се овај посао, противно нашој вољи задржао код нас дуже а несвршен. Узрок је томе : гато је он сам по себи тежак и зато је требало много времена, па да се уради, а донекле су криви и наши други послови. Ни за једно од тога ми не можемо бити осуђени. Тако бар ми мислимо. 10. маја 1912. године Гдавном Просветном Савету одани у Веограду. Д-р Јов. Радонић Л»уб. М. Протић Дим. Ј. Соколоиић Г<давном Просветиом Савету У свом првом реФерату, који смо поднели на рукописе Историја Српског народа, приспеле на раније расписани стечај, мп смо већ истакли да је најбољи састав од писца под шифром X. У.