Prosvetni glasnik

844

Г1Р0СВЕТПП ГЛАСННК

Словени су почели насељавати Балканско полуострво не половином VII века него на почетку. Опширно говори о верн, и ту најпре говори о давнии временима, па онда прелази на главвог Бога и друге и т. д. Толика опширност је излишна. Откуд писац зна да је Вукан син Немањин био у сродству с Маџарима? Претерано је п много рећи за Св. Саву да је и „наппсао многе црквене књиге и законе". Није писцу јасан Савин књижевнн рад када тако говори. Да је Сава писао црквене законе о томе нема помена, сем ако писац не мисли на типике. Али како писац одмах за тим каже да је Сава писао жнвот Симемонов, шта онда мисли под многим црквеним књигама? Данас је шта више поуздано да Сава није пи превео с грчкога млађу редакцију такозваног Фотијевог Номоканона, него је тек његовим старањез1 начињен препис са словенског превода тога Номоканона, који је- начињен крајем XII века или почетком XIII века у Солуну. Говори о деоби цркава православне и католичке, а то није овде потребно. Исто тако помиње многа места и лица мање вредности, и тиме ствара излишан посао. Одвојено треба- нстаћи рад Св.*Саве ради боље прегледности, а он је и о Св. Сави и Немањи уједно говорио. Погрешно му је тврђење да је Србија за време Немање била „највећа, најјача и најбогатија држава на Балканском полуострву". Понавља често једно и исто, на пример зидање Студенице двапуг а Хиландара трипут. Пише „научењаци" м. научннци. Говорећи о Хуму, у коме је владао Немањин брат Мирослав, велп : „који је уво доба био умро". Нигде не каже докле се нростирала Немањина држава. У одељку о Стеваву Првовенчаном говори и о раду Св. Саве на црквеном пољу (осппвање архијесконије, епископија п зидање цркава и манастира) а све то требало је унети онде где је био говор о Св. Сави. После овога прелази на Радослава, Владислава и Уроша синове Првовенчанога, а затим се опет враћа Савином раду и говори о његовом одласку на Христов гроб, његовој важности по сриску цркву и државу, а и то је све требало унети у одељак о Св. Сави, да би деца добила јасну слику о раду Савином, а овако је писац то отежао распарчавањем овим. Није сигурно да је цар Душан држао Београд. Питање је, да ли је цар Урош држао Мачву и Београд. 0 Душану је могао рећи више, јер је то најзна.тнији српски владалац. Требао је унети и културни део, па навести нешто и из Душанова законика. После Душана унео је одељак о Босни и Херцеговпни, па наводи ваздан имена без потребе. Није приказао тачан однос Турака према православној вери на Балканском полуострву, нарочито не могу такви односи да важе за другу половину ХУ века и прву ноловину XVI века. Има доста стилских неравнина на странама: 7, 9, 10, 11, 12, 30 итд. Мапа има, али су узете од других нисаца. Језик ннје на1 'чистији, као што смо мало пре навелн, а тако исто и интерпукција.