Prosvetni glasnik

59*

НАСТАВА Д КУЛТУРА

871

Ењижевности је „илирској" Ферић дао књигу Езопових басана у стихованом преводу, и ми смо о том раду његову говорили у „Наставпику", св. за март и април, 1913. Овде приказујемо други ноетски труд Ферићев, који је имао потпуно обратну задаћу. Тај рад показује Ферића не као преводиоца, него као иисца басана и то басана на латинском језику. Важно је, пак, у том раду његову што је Ферић за грађу својих басана узимао домаће народне пословиде, па је од њих нравио басне, испредајући причу из морала који пословица даје. Има мишљења да су данашње народне пословице — уопгате говорећи само сасушени остаци некадашњих прича, да је у њима само сачуван морал или поука некадашњих басана, чија је приповедна садржина заборављена. Ферић је при овом иослу поступао као да је хтео примерима потврдити такво сматрање: он је гледао да из пословица ресторира, обнови басне или приче, какве су се некада могле казивати и причати. Те, собом оживљаване, басне, Ферић је писао у латинским стиховима, подражавајући Федру чији је рад особито ценио. Као што се види, његов је посао од многоструког значаја, и ми га овде приказујемо у допуну опште слике књижевнога живота у последњим десетинама и годинама старога Дубровника. * * * Књига се зове: О-еогдп Регггсћ Шмдизапг: Раћи1ае аћ 111уГ1С13 аЈаднз (|8зитр1ае. Штампана је: Кћадизае МБССХС1У, ари(1 АпДгеат Тге-тат, сит РасиИа1;е, ас РгМ1е§'т. У облику је осмине, и има 143 стране. Цео је рад подељен у три књиге. Прва књига има иролог од осамдесет стихова, где Ферић говори о баснама којима је отац Езоп, за њим помиње баснаре Федра, Гелерта, па прелази на „илирски" извор својих басана које су потекле из живота његова простога народа. После тога долазе басне. Свака има за натпис домаћу пословицу у ориђиналу и латински назив, па се онла пишу латински стихови с причом коју је нисац испрео из пословичипа значења. У првој књизи која захвата ирвих педесет и седам страна, има четрдесет и једна басна. Пролог има и друга књига. Он је на стр. 52—53, има четрдесет и четири стиха, а управљен је Михаилу Соргу. Басне почињу на стр. 54 и трају до стр. 100, а има их четрдесет. У трећој је књизи најкраћи пролог — од двадесет и четири стиха — а исказан је у дијалогу између аутора и Јуиија Рестића; он је на стр. 101—102, после чега настају басне до 140 стр. Последње три стране садрже индекс и исправке погрешака. Басана у овој трећој књизи има тридесет и две. Сиега је, дакле, у књизи сто тринаест басана. —