Prosvetni glasnik

872

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Пословице је Ферић узимао из свога нознавања ове грапе усмене каижевности „идирске". Оне су интересантне и занимљиве; има их опште познатих, а има их и локалних или провинцијалних. Свима је добро сачуван облик пословички, лапидарност у изразу и језику. Њих је све исписао и у сво.је издање старих пословица унео Ђ. Даничић, чија је књига штампана у Загребу 1871 године. Оне се у Даничићевој књизи губе међу другим пословицама, а заелуживаде би нарочитога поређења са осталим примерцима наших народних пословица. Ево неколико огледа из прве књиге: Јуначка мати прва занлаче. — Тко може и коњ му може. — Побише се зебе за туђе сједбе. — Исплив'о је на сидру. — Тко себе гоји , најбољи перивој гоји. — Гдје сила господи, с разлогом не ходи. — Гдје веле научјера, брзо се брод разбије. Оли је малахна невјеста, али велика, хоће се сватови. Из друге књиге: Чјем се коза дичила, тјем се овца срамила. Ако су брзи валови, земља је дјељена. — Кућам се и баштинам шту годишта; а мудар човек свеђ је млад. — Боље је добар глас нег ли златан пас. — Тко хоће часно не може ласно. — Залуду је стара вола учит орат. — Зла трава брзо расте. — Чему је баби зрцало? Из треће књиге: Медвед је рек'о: родит ће крушке. — Ииједне зиме није вук изио. — Кад зову товара (азшит) на пнр, или требује воде или дрва. — Веће је дана него кобаса. — Хајем за то колико и пас за пету ногу. — Безочни свјет уживају. — Ни мој лов, ни мој зец. — Чему би рпа жита кад се не би јела ? * * * Из таквих и других пословица Ферић је правио басне за поуку. Он је одавно био проглашен за одличног латиниста, а за његове латинске стихове ностоји старији суд да је право задовољство читати их. Ферићево испредање приче из пословице није препуно маште; он се не удаљава много од онога што каже пословица већ ствар само разрађује, казује догађај и на крају ноуку. Све, нак, особине његова постунања при том осветлиће ова два примера понајкраћих басана. Једна је по реду двадесет девета у првој књизи и гласи: Што би кола шкрииала, волови ричу. Виђи1си8, ђоиез е1 р1аиз1га. Р1аиз(;го Ви1зи1сиз тиНат и1 ЈтрозиИ; з1гиет 1л§погит, еШет рег1гаћеш!о јипхега! Воуез ге!ес1оз а<1тос1ит 1аг§о рпиз, Баћогет а1аспиз и! аиМгсп!, раћи1о. КопЛит аЛтопе1)а1; тсИ,ап(;е аси1ео, Ш р1аиз(;гит аћ Шо ргае§гате тоуегеп!, 1осо,