Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

889

Некад се (у почетку) за сваки лист већег Формата, за артију и шташту плаћало 5 коп., а сад, у својој сопственој штампарији лист по 1'/ 4 кои. У овој штампарији (у Александро-Маријинском заводу за слепе), за сада јединственој у целој Русији, слеии штампају књиге сами за себе за сву Русију. Овде се штампају и музикални састави (ноте) за слепе. Природа, лишивши слепога гледања, наградила га је, у замену за то, добрим слухом. Готово сви слепи су одлично музикални, наравно, ако их на тој вештини обучавају. У Александра-Маријинској школи музикалне способности слепих налазе за себе повољне услове: Слепе обучавају музици, певању и игри на каквом било музикалном инструменту, а ако слепи жели — на виолини, гласовиру и др. После школског рада (часова) слепи се занимад музиком, под управом учитеља. Слепи вештаци свирају на памет, која је код њих у опште чудновата. У школи, као што је напред речено, имају нарочити курсеви за хоровође, на којима слепи певају, спремају се да управљају невачким хором, а тако исто изучавају се и за поправку (штимовање) гласовира Излазећи из школе неки слеии постану регулатори гласовира. У занатлијском одељењу слепи дечаци обучавају се четкарству и плетарству котарица, а девојчице шићу разних радова. Слепи у опште раде полако, и по томе у цени рада они се не могу никад такмичити са нормалним. У занатским радионицама при Александро-Маријинском заводу рад слепога радника плаћа се скупље него такав исти рад других људи, не зато што је он бољи, него по томе слепи не може конкурисати с њима. У име хуманости, за њихов труд мора се додавати из државног Фонда на благотворна дела. Занати и црквено певање главни су начини зараде слепих по изласку из школе. У разним црквама руске престонице постоји 5 хорова састављеттих из слепих певача, од којих сваки зарађује више од 1000 руб. годишње.!! С руског превео Ђ. С. Којић, учитељ.