Prosvetni glasnik

1074

ИРОСБЕТНИ ГЛАСНИК

љавања тренутног пагона, тренутних потреба. Иди опет може, репродукција (сећање) будућих садржаја или последида, које се асоцирају с нредставом садашње радње (односно с њеним замишљеним извршењем), изазвати толику пепријатноет, да та непријатност лако победи тренутно задовољство које је претило да нас заведе и наведе на радњу. Човек дакле не ради увек нагонски само за то, што има способност репродукције (у најгаирем слислу т. ј. памћења, еећања, Фантазије и мишљења) и што репродуковане представе (слике сећања, Фантазије и мишљења) могу изазвати не само исто тако јака него и још јача осећања него првобитни, чулни мотиви који су их (асоцијацијом) и репродуцирали. Зар нисмо ми толико пута разочарани, кад нам се остваре наши снови, нагае слике Фантазије, наши планови, у којима смо толико више уживали — јер су тако много обећавали док су бида само снови, ради чијег смо остварења жртвовали толика друга задовољства и претрпели многи бод? Само за то дакде што може (у репродукцији, у сећању, у мислима) да предвиди и будуће бодове и будућа задовољства, човек не ради само по тренутним нагонима, већ ради већег, управо вишег, трајнијег будућег задовољства, пли ради већег будућег добра односно мањег будућег зла жртвује тренутно задовољство и претрии тренутни бол. Увек ће дакде веће задовољство победити мање и мањи бод победити већи. Само треба умети видети, предвидети и оценити, где је веће задовољство и где мањи бод. Човек ће у својим вољним радњама бити у толико активнији и сдободнији, т.ј. у толико независнији од тренутних нагона, у колико више мисли, у кодико више и даље види иди предвиђа раздичне могућне посдедице својих садашњих радњи, једном речи, у колико више различних мотива има. Разуме се, да сви на тај начин репродуковани садржаји морају изазивати јака осећања; иначе не могу дејствовати као моћпи мотиви на супрот тренутним чулним мотивима. Није дакде никакво чудо што код човека не побеђују увек тренутни и, пре свега, чудни мотиви. Жалосно је, на нротив, што људе ипак тако често тренутнн нагонски мотиви савдађују. „Жедан коњ воде не пробира" — важи на жалост и за човека. Иди, како још деише веди Француска пословица: ^еМге а^ате п'а раз <Г огеШез (гладан трбух нема ушију). Човек у јаком аФекту или јакој страсти је чесго потпуно заслепљен, те и ради слепо, нагонски, по тренутним мотпвима; јер, не умејући да предвиди или управо да осети жалосне посдедице својих радњи, он нема никаквих супротних мотива п не сдуша никакве савете. Међу тим, чак се и животиње (нпр. пас) могу дресуром — т.ј. дугим искуством односпо често понављаним истим асоцијацијама — научитн да побеђују тренутне мотиве: репродукована представа (нпр. батине), коју изазива зажељена и наумљена ади за-