Prosvetni glasnik

ндстава и култура

195

ПОЖХОФИЗИЧКИ ООНОБИ МУЗИКЕ ПОСВЕЋЕНО, У ЗНАК ВИСОКОГ ПОШТОВАЊА, г. Јосифу МаринковиЋу музичару.

У психолошком смислу и данас донекле важи стари схоластички став, који је у ново.ј Философији Локе обновио: ШШ1 ез1 т ШеМеМч цио& поп апГеа јиегИ т зепзи (ништа није у интелеку, гато прво није било у чулу). „Дугаа" долази на свет одиста у неку руку као ГаЂиХа газа или, како се Локе још изражавао, као „ г/ЉИе рарег ђог <1 о { а11 сћагаМегз* (бела хартија без и једног слова). Извор свега сазнања, гточетак свега дугаевног живота су чулни осећаји, т. ј. они душевни садржаји које добијамо употребом чулних органа. Од свих чулних органа пак најважнија су т. зв. чула за даљину: око и ухо. Које је од та два чула важније, — питање је, на које се не да лако одговорити. У колико се има у виду човек као појединад, може се без оклевања рећи: око је далеко важније него ухо. Око нам даје сав овај леии, шарени свет разноврсних боја и, што је јога далеко важније. око нам омогућава најјасније и најпотпуније представе простора, у које долази и најважнија таква представа, представа сопственог тела. Бити лигаен вида, значи бити лигаен најважнијег органа сазнања и најмоћнијег оружја у борби живота. Међу тим, за човека као члана друштва, који у језику наслеђујо једно огромно интелектуално благо, једно тако рећи готово сазнање, ухо је без сваке сумње, ако не важније, оно исто тако важан орган као и око. Са колико труда и муке глувонема деда морају савлађивати оно, што нормална деца науче тако рећи играјући се, инстинктивно, готово реФлекторно, нарочито т. зв. имитативним покретима међу којима су први по важности гласови који, постепено асоцирани с предметима одн. представама, остају у свеети као њихова имена, управо замена. На тај начин, Фиксирајући поједине несталне душевне појаве, гласови одн. речи, из њих састављене, играЈу најважнију улогу у економији душевног живота. А човечји говор, који је необично богат најФинијим прелазима и најразличитијим комбинацијама гласова, састоји се такође из осећаја слуха; јер суигласови осећаји слуха. Шта су осећаји слуха, — не може се рећи. Они, као ни остали осећаји, — за то што су иоследњи психички елементи т. ј. елементи непосредног искуства — не могу се деФинисати: они се морају непосредно искусити, доживети. Описивати осећаје слуха глувоме исто тако је узалудан и смегаан иокугаај, као и описивање боја слепоме. Овде је могућна једино нека врсга генетичке деФиницнје т. ј. описивање начина, на који дотични предмет постаје, изношење услова тога