Prosvetni glasnik

„ „ 11Р0СВЕТНИ Г.1АСНИК 202 9 крајњих гравица, које су, опет, разуме се, шире при певању него у обичном говору (који се креће од прилике измеђт 400 и 2.000 треперења). Осил тога на данашњим клавирима падају уједпо тонови чији су интервали или чије су разлике врло мале, мање од полутона (нпр. сгз и 4ез, јгз и дез, Мз и с, сез и 1г итд.), јер су те разлике у пракси инапе тешко изводљиве. 1)ез је нпр. више (у физичком и психолошком погледу) него сгз; — с <1ез је т. зв. дијатоничан, а с сгз хроматичан полутон; — али у пракси је то често готово обратно, јер се сгз (које је постало повишавањем) „интонује" обично више него Лез. (које је постало снижавањем); у осталом може час с1ез, чтс сгз бити одсвирано или отпевано више одн. ниже. То, разуме се, још више важи за све јога Финије разлике, за двоструко хроматски промењене тонове као међуступњеве међу већ (хроматски) промењеним тоновима (нпр. сгзгз — нзмеђу сгз и сИз — пада уједно са Л, свира се том истом диркол, као и езез — између Лез и ез итд.). Свака дирка на клавиру означава према томе три (у физичком а често и у психолошком погледу) различпа тона. Данашњн клавири — чије су претече клавири (клавихорд или монохорд; клавицимбал; пијаноФорте) на којима се у жице ударало каквим чврстим предметом (металним штапићем; дршчицом од птичијег пера; меким чекикем) — су дакле „темперирани", т. ј. поједини ступњи, мањи од полутона, су на њима изједначени. У старијој, ,неравномерној температури", неколико најважнијих интервала су били потпуно, математички „чисти", али за то су остали у толико јаче одступали. У садашњој „равномерној температури" су сва одступања подједнако расподељена и сви полутонски ступњи су једнаки. Сви интервали (осим октаве) су за то .нечисти"; велике терце су сувише велике, а квинте мале према природним или чистим интервалима. 'Гонови, чија је разлика или одстојањс мање од полутона, падају уједно. У осталом, чак ни ( Возапдие^-ов) хармонијум са скалом од 53 ступња, т. ј. са 53 тона у октави (Не1т1го1г, 1)ге Хе/гге V. сЈ. Тоггетр/шЛипдеп, 4. А., 1ј. 531), не постиже чистоћу природних интервала и ако су ту одступања, разуме се, веК далеко мања и за ухо неприметна. Међутим, та одступања од природних интервала, те разлике — које су стари Грци називали енхармонијским — нису никаква штета за музику. Еа против, баш на занемаривању тих разлика, на енхармонијском замењивању тонова (нпр. т са Лез или обратно, итд.) почива све богаство модулација, т. ј, финих прелаза (ниансирања), померања, замењивања тонова. У осталом, стари Грци су, како неки ( нпјз . Хелмхолц) тврде. баш за то што се нису умели користити модулацијом и хармонијом, били осетљиви за Финије разлике него ми и употребљавали и у пракси — не само у теоријској сиекулацији (како други — нпр