Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУТА

211

ако се о чистој мелодији можда не иоже говорити — всћ за то гато је и поједини тои у ствари један акорд, једна хармонија — ипак је мелодија, ако не старија и важнија од хармоније а оно бар исто тако првобитна и исто тодико важна, исто тако богат извор најчистијих, највиших естетичких осећања. Мелодија је једна уређена сукцесија тонова која почива на музичкој скади одн. на хармоничким интервадима. Музичка скада управо и није ништа друго до избор извесних тонова одн. ступњева, интервада, који се употребљују за стварање медодије. Са свим потпуно мењање, у предазима много мањим од подутонских, је немедодично. Медодија иде од тона ка'тону (на више иди на ниже), везујући један с другим. У тој вези, у смењивању раздичних ступњева, раздичних односа (цедих и подутонова), у предазима из јодног тона ка другом тону — не у самим појединим тоновила — дежи драж медодије. Осим својом садржином, својим квалитативним односима, тонови у сукцеси.ји (један за другим) дејствују и својим обдиком, својим распоредом у времену. Тај распоред, тај обдик је ритам. Ритам претпосгавља правидно периодично сдедовање тонова. Еад год је дато такво сдедовање, ми га рашчдањавамо, уносимо у њ извесну лоделу. И у монотоно куцање часовника, и у једнодико цурење кишних капљица (ако није сувише споро, у великим паузама) ми уносимо дако и радо ритам, т.ј. извесан распоред, ИЈвесну поделу. Ми одвајамо једне тонове од других, задржавајући се дуже на једнима него на другима, и ако су они сви истог трајања. У исто време ми нагдашујемо, дижемо, појачавамо једне, а сиуштамо, слабимо, управо остављамо ненагдашеним друге тонове, и ако су сви они исте јачине. Дужи (нродужени) тон изгледа увек нагдашен; нагдашен тон изгледа увек дужи. Промена трајања тона је нераздвојна од промене јачине; и обратно. Ритам је распоред у трајању тонова, однос њихових трајања. Ади с променама у трајању иду параледно и нромене у јачини. У том смисду ритам је исто што и такт (у поезији „метар") т. ј. периодично дизање и спуштање, смењиваље нагдашених и ненагдашених чланова, тонова. Основни ритам је двојна подеда; двочдан ритам (први чдан нагдашен и, следствено дужи, други чдан ненагдашен и краћи) је најпростији ритам или такт (то је 2 /в такт' или т. зв. такт марша). Ритам, као распоред ирема трајању тонова, и такт, као распоред према њиховој јачини, се истина у музици одвајају; али у ствари, по својој пс-ихолошкој нриро^и, они су нераздвојнп. Такт је управо само најиростија ритмичка јединнца. Ритам се састоји из тих јединица, из тактова, из понављања. тактова; он је заједничко име, општи по.јам за све раздичне врсте тактова. Из најиростијег, двочданог такта ностаје скоро нсто тако прост трочлани такт (први члан наглашен,

/