Prosvetni glasnik

НАСТАВА П КУЛТУРА

213

ХУМАНИСТИЧНЕ СТУДИЈЕ И ЕКСАКТНЕ НАУКЕ. 1 од Ханрија Поенкареа члана францусве академије и академије наука.

Могу ли се научници користити ваљаиим језичнокњижевнпм образовањем или је то образовање за њих само некористан раскош? Јасно је пре свега да би им оно, ако се не би њим користили толико колико научници, било увек корисно толико колико људима; они нису непресгано затворени у својој радионици; они живе животом свега света и ништа од онога што је људско не треба да-им је туђе; али то није питање које хоћу да расправљам овде. Ја не говорим о човеку, већ једино о научнику и хоћу да покажем, колико ће његов научни рад постати плоднији, ако је његов дух примио здраву храну класичне књижевности. Заиста ја нећу тврдити да сваки, који није прошао кроз класичне студије, треба да се одрекне тога да постане научник; чињенице би ме одвише лако утерале у лаж; дух (геније) налази увек свој пут и крчи га по потреби кроз најгушће честе; али тим се неће да каже да није боље ходити великим путем; нећу ни то да вам наводим списак свих великих научника, који су у исто време били научници првога реда и духовити књижевници; било би одвише лако мени одговорити да се цео свет, има тек педесет година, користио класичним образовањем и да су га ти велики људи примили као сви њихови сувременици. Па ипак верујете ли ви да би Гаус, да би Лаплас, да би толики други били оно што су били да се нису изоштрили књижевношћу ? Да, то је истина: пре педесет година нико не би за корисно држао доказивање, којега се ја лаћам данас. Толико је истина, коју хоћу да браним, била очигледна и изван сваке препирке. Али од онда су дошли апостоли користи. „Шта значе", говораху они, „ова узалудна граматичка вежбања, у којима наша деца троше своје најлепше године? Зашто их остављати при старом свету, који је мртав и који се неће вратити више, у место да им се покаже одмах нови евет који 1 Овај је говор знаменити матемахичар Поенкаре говорио на Француском језику у шестоа редовном годишњем скупу бечкога »друштва пријатеља хуманистнчне гимназије* 22. маја 1912. год., у светаној дворници бечкога универзитета. »Науве* (8С1епсе8) су бксактне науке — математичне и природне науке. Говор је штампан на Француском језику у »МгМеПипЈгеп с1ез Уегешз Дег ГгеиЛе Дез ћишашзсћеп Оу*шпазтшв«. 1912. 1 ј . 52. — 62. За речи »Г езрп! <1е Дпеззе® нисам могао наћи у нашем језику бољих речи од речи >дух расуђивања«. Ј. Лукић.