Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНП ГЛАСНЖК

је жив? Освојења научна се гомилају; требаће година учења да их присвојимо. Ове скупоцене године ми не можемо расипати. Књижевно образовање је само губљење и расипање времена. Треба ићи- праио намери, па да се иде брзо". Господо, математичари кажу да је права најкраћи пут од једне тачке до друге, али они немају право и ја ћу то показати еад. Посие апостода користи допгли су статистичари. Они су показивали успехе што су их постигли при научним испитима ученици реалних школа. То бејаше бедан разлог. У реалним школама почињу се науке раније. До дана испитнога ирелазила се њихова грађа два пута чешће, него што су је прелазили другови им класичних школа; на послетку то се зна на памет- Али стварање духа није се користило овим непрестаним преживањем. Ученик је више учио, али је мање способан за учење. Не треба у школи учити, већ у животу. У школи треба да учимо учити. Дођите дакле десет година после испита, па видите шта су постали једни, а шта други; они који знађаху добро свој про- I грам, јер су га прешли сто пута и они који су о том имали само општи поглед, али чији дух бејаше врло прекаљен. Ови, рећи ће се, не би мање дух прекалили да нису губили своје време у граматици. Ах граматика! 0 њој се рекло много зла; поступа се с њом данас као са нечим сумњивим; хтело би се да се она избаци, па да се језици уче без ње и измислио се директан метод, који би допустио да се буде без ње. Не мислим да је граматика најкорисниЈа од језичнокњижевних струка, али ипак мислим да се не би имало ирава презирати је и не разулети корист, коју граматично вежбање има за стварање научникова духа. Сећам се једпе причице, коју сам чу,о од главнога надзорника математичне наставе, господина УасциагГ - а. Он надгледаше један разред реалне школе, чији наставни план бејаше у то доба мање књижеван него што је данас и питаше једнога ученика о познатом правилу, које нас учи да се производ не мења, кад се промени ред чинилаца. Знак множења може се казати било у облику „(чинилац) који (номинатив) множи" било у облику „(чинилац) који (акусатив) множи (други чинилац)" (дш тиШрПе, дие тиШрНе). Чим је поменуто иравило утврђено, има се права употребити без разлике једаи или други облик ; али пре него што је се оно доказало, немамо права да употребимо један место другога. Ученик наравно не осети ових разлика и он изговори доказ који знађаше готово на памет и мишљаше да га добро зна употребљавајући сасвим наонако^оба облика. Надзорник га ирекиде и покуша да та 'дове^е^Дот^е :да види својупогрешку; у том није могао успети. Којгј (ди^-^е-^јвка'^' -;(дие). је директан објекат. Ученик није разумео, а исто тако ни његОви * \ другови. Субјекат и директан објекат били су за њих речи без смисда. -'