Prosvetni glasnik

НАСТАВА П КГ.1ТУРА

215

Оаи су се сећали нејасно да су некада, када су граматички аналисали, називали редовно подметом реч, коју су видели пред глаголом, а директним објектом реч, која је била иза глагола. Шта више они су знали да ово правило није било без погрешке и да су се, кад се оно употребљавало (што је међутим било још најпоузданије), добивали каткад задаци за казну, али одатле до схватања јодва осетне разлике, у којој се овај сиромашни госиодин УасдшиЧ трудио да је они схЂате, било је далеко. Никад се, говорио ми је изврсни надзорник, не би сличан догађај могао догодити у латинском разреду. Верујем заиста да бн се наш«10 данас, у разредима наших реалних школа, духова боље израђених. То, што је надзорник Уасдиаг! видео, не би се више поновило у истом облику. Али има гомила немилих догађаја исте врсте, ситнијих, мање големих, мање очигледних, што чекају младе људе, који прилазе учењу наука, а нису иостали гипки гимнастиком разума, која се зове граматика. Наши западни језици, нарочито Француски језик, јесу танка и тачна оруђа, која својим многоструким Флексијама, редом речи и својим везама казују прелазе беекрајно ситније, него што је она разлика, ко.ја се била измакла ученицима, о којима тек што сам говорио. 0 свима овим ситним прелазима математичар мора себи да да рачун; да се само један прелаз промени, онда пада све његово расуђивање; и он мора о њима да да себи рачун без напрезања; треба да је навика, разликовати их од првога погледа, постала за њега друга природа. Има заиста два начина разумевања; може се разумевати у главиом и у појединостима. Дете разуме у главном; за дете је реченица клада и његов нагон би га навео да је пише као једну једину реч. Свака реч је средиште удруживања мисли, које средиште подиже око себе кружне таласе; реченица то су покрети, који излазе из гомилања ових таласа; дете види само ове покрете, али оно не зна да одваја оно што је у њих од ове или од оне речи. То је разумети као што види кратковид човек, коЈем се различни делови од предмета чине као пеге, које се сливају једне у друге и које су сличне оним пегама, којима се људи диве у сликама неких нових сликарских школа. Каква је јасност ових слика. такво је обично и разумевање реченица. Дивљак и сељак неће никад знати за друго разумевање. Многи одрасли и шта више образовани људи задовољавају се тим разумевањем за -обичне потребе у животу, чувајући право разумевање за најтеже проблеме. Кад се уче: живи језици по модерној методи, трудимо се да тачбо постигнемо да ово просто разумевање туђих реченица ' предњачи разумевању но појединостима, које треба да буде стечено / тек доцније. Доста је да се не иде „на лево", кад се заповеда да се>

*