Prosvetni glasnik

216

иде на десно". Не треба рашчлањавати прави емисао речи „на десно". Једном речи, то је доста за живот. Али то није доста за мишљење, није доста за учење науке и нарочито математике. Математично мишљење је као танка снрава за тањење метала; ако јој се дају одвише круини комади. они неће пролазити; треба јој мање крупне грађе, пре свега истрвене тако рећи рашчлањавањем речи. Казали су ми да хинески језик, који је једносложан и без граматике, не може да искаже неке ситне прелазе, које ми исказујемо променама речи и да су ,небесници" због оскудице у оруђу, које им допушта тачно мислити, од науке одвојени и да ће остатп одвојени. За Французе, који разумеју свој језик само у главном, као дете, за оне једном речи, који немају граматике, француски језик је што и хинески језик. Реч је о прелажењу од једнога од ових начина разумевања ка другом; треба се одучавати сматрати реченицу као кладу; треба разликовати њене различне делове, њихове узајмичне односе и многоструке ситне прелазе, који постају од промена речи; треба учити видети све то једним погледом. Треба дакле себи ломити дух рашчлањавањем облика у речи. Пачин основних школа и начин модерних школа то је граматично рашчлањавањо, вежбање најдосадније од свих вежбања, које захтева много писања за мало плодова и при којем се помажемо извежбаношћу и емпиричним досеткама без васпитне вредности. Други начин употребљава превођење с туђега језика и превођење на туђи језик. Овде ученик мора замењивати речи једнога језика речима другога језика. метати их у падеже и на место према језику на ко.ји се преводи, то што га гони да мисли о њиховим узајмичним везама. У осталом то нису више апстрактни обрасци, којима он влада, већ речи, од којих свака има сво.ју особину и које имају још мало живота. Мерите колика се корист добива, кад се преведе на туђи језик само једна страна и цените ирема том колико би листова хартије требало исписати, па да се изврши граматично рашчлањавање овога истога текста, * Али зар се не би могли постићи исти ресултати живим језицима, који су подеснији стога, што се могу практично употребити, јер се говоре? Ире свега уче се данас ови језици по директном методу, то јест у главном: реченице се сматрају као кладе, то јест без граматике; нрогони се- превођење с туђега језика и превођење на туђи језик као Јерес коју требд спалити., Па кад бисмо се оставили и овога директнога метода, нови језици,. који су сви аналитични и који су као у калуну. саливени, не би могли ^заменити старе језцке, који много\срукошћу и богаетвом својих Флексија и збијенЛпћу својих синтакса