Prosvetni glasnik

(р црдсве1нц гласник 224 .

■<**Јг из чојих је отлуштан велики број ученика. Само једнога тромесечја отпуштено је из једне гакоде, на основи 42. пд. закона, више од четрдесет ученика. Јесу ли сва ова деца била неспремна, неуредна и немарљива? Како се то десило да се у једној школи натрна толики број такве деце? Да ли су наставници, јесу ли Разредна Већа одиста стигли да уиознају ту децу, да стекну тврда уверења да су ти ученици и неснремни и неуредни и немарљиви? Је ли се ко потрудио да загледа у кућу у којој живе та деца, да упозна средину у којој се она крећу, да их извуче из рђаве околине? Разреднн старешина можда није стигао да то све сазна, свакојако није ни могао за тако кратко време (за три, за шесг месеци) упознати све ученике, сазнати све тешкоће с којима се боре поједина деца. Понек.чд то ансолутно није ни могућно, кад у једном разреду има по 60, па и 90 ученика. У школама с толиким бројем ученика у разредима не да се ништа озбиљно ни радити. Разредном старешини не може се пребацити нехат, ако он и за три и за шест месеци не унозна своје ученике, а још мање се може зехтевати од њега да их све походи у њиховим становима и да проучи средину у којојој живе. Осећајући силан терет од тако великог броја ученика по разредима, где нема ни довољно простора, често ни седишта за све ученике, разредни старешина и сви наставници који раде у таквом разреду једва чекају — не треба рећи: нарочито траже — прилику која би донела могућност за разређивање ученика. У тако многобројним разредима не може одржати ред ни највештији наставник. И деца, збијена, не могу остати мирна и пажљива. Она дају повода и сама, да се код наставника њихових створи уверење: да су сви, немирни и непажљиви ученици, немарљиви и неуредни. На њима се, без много омишљања, врло лако примењује чл. 42. закона. Отпуштају се ученици из шкоде, да би начинили више места својим друговима, који у том моменту нису обележени као неспремни, немарљиви и неуреднц. Отпуштају се из ткоде ученпци/^дл би створили могућност за правилан V. • рад у разреду, који ,> в~ј 5 по засут великим бројем ученика. \ По чл. 28. закона о средњим гаколама, дулша је свака средња Ч \ школа примити све ученике из своје школске области. \ \ Због ове одредбе, многе школе упишу двапут већи број ученнка \ него што може стати у школску. згд^ду. Не имајући довољно просторија за отварање параледних разреда, школска управа натрпава ученике у учионице тако, да често на једнога ученика не дође ни но три •убна метра, а разреди добију по двапут већи број ученика него што ^оном одређено.