Prosvetni glasnik

230

ИРСВЕТНИ ГЛАОНИК

нити пак да иде стрмом страном, не треба да крха своје играчке, не треба ;а се дотиче масе ствари, не треба да мучи своје родитеље масом незгодних и ситних питања, и т. д. Једини принцип коме се покоравају они који узимају на себе да даду васггитање својој деци, јесте' велики принцип: Немој то, не ради то! Тај је принцип стадан и човек се не задовољава да ради као тто мисли, а мисди — да је дете, овај мали бујни живот, дивља биљка и то врл.о живахна, којој треба непрекидно смањивати пораст. Од ове младе животиње, која скаче, која се непрекидно смеје у сав глас, и која непрестано расте тако да јој одело никад не одговара порасту, треба начинити створење мирно, као што смо ми, уљудно, дисциплиновано, готово да уђе у ма какве стеге, само ако су стеге чирсте и уског обима. На томе се ради. Све су маниФестације живота брижљиво потиснуте, све су конвенције стрпљиво утиснуте у мозак, навике потпуно механички васпостављене. И на крају крајева показује се лепо васпитано дете. Оно право седи на својој столици, не укршта ноге, не говори ништа, никад ништа. Нетренимице гледа у своју матер, као какво паметно куче, и нада се да ће добити своје парче шоћера. Ну, напослетку, рећи ће ми какав нестрпљивији читалац, па ипак је иотребно да васпитамо своју децу. Нећемо их оставити да жизе по својој вољи, као пилићи. И како могу баш ти Американци који изгледа да остављају толнко слободе својим снновима и кћерима, како могу ипак тако високо узносити врлине ваепитања и имати тодико вере у његову живахност? — II истина може изгледати чудновато што је оне хумористичке речи изговорио један Американац и што је такво неповерење према васпитању Формулисао један од оних који имају толико вере у васнитање да нам Формирају или да реФормирају индивидуе. И тако је исто иетина, да нам америчка педагогија показује две врсте Факата који су по снољашњем изгдеду контрадикторни: с једне стране су деца над којом се бди и којој сметају тодико мало, кодико је то само могућно, која живе далеко од својих родитеља, сама међу собом, позвана у свакој прилици да даду доказа иницијативе, укратко деца , која се развијају потнуно сдободно, и с друге стране тако ведика V васпитачка вера, педа^гошка дитература можда најобилнија н најориги\ налнија на свету, знатни кредити и новчане суме утрошено па кон\ струкције и одржавање масе сваковрсних шКола, аокушаји са. свима \ уНаставпим методама аутоктоним иди донесеним, укратко оишта тежња \ Чосвећена васпитању, усавршавању васпитања, веровању, да се цоV бољшаним васпитањем може добити од индивидуе максимум приноса. \ Ну зна се такође да је ова контрадикција привидна. Оно што Хкериканци замишљају под васпитањем јесте васпитање самог себе саж^ш собом, самоваспитање, развијање детета које ради на салом себи, ч поправља се, и извлачи из себе боље створење. Кад се тако