Prosvetni glasnik

законнта (неправична) н несавесна. Као год гато, код ствари, закоподавац не допушта да се наиада самовласно на Фактпчка стања, једно стога што претпоставља да Фактпчка стања одговарају нравном стан.у, а друго зато, што не допушта у опште нпкакав неред, нсто тако и код службсностн, и из истих разлога, законодавац но допушта нпкакво самовлашће господару послужнога добра против Фактичког вршења службеностп од стране господара мовласнога добра, а ово исто вредц п за службености дично (послуга, ужитак, обитавање). Фактичко вршење службеиости, то јест државипа службености, штитиће се, од стране државне власти, нротив господара стварн на којој се врши службепост, а па основу тужбе сличне пнтердикту т ге1тепс!ае илн геИаеп«1ае роззеззхотз (ВезИгзШптдзИадеХ све дотле док се пе утврди да то Фактичко стање није сагласно са правним стаљем, а то пма да утврди власник добра оптерећенога државином службености, што он може учинити иомоћу тужбе асЦо ие§а(;опа. На тај начпн, држалац службеностн имаће само да докаже, код власти надлежне за државпнске сиорове — јер и овде имамо један случај државинскога спора — да он фактички врши дотичну службеност и да је, у вршењу ове, од стране власника добра на коме он врши службеност, узпемирен. па да у спору успе, то јест да власт државна њега одржи у посесијп службености а да тужепоме изда иалог да тужиоцу више не смета у вршењу службености, ■унућујући га да код суда, тужбом асМо ие§а,<;опа, докаже да је његово добро слободпо .од службеиости у питању, да, дакле, вршилац службепостп нема права на ову. 1

1 Овон прилпком да приметимо да, код сиорова о цољсеим сдужбеиостдиа, за које су надлежни општински судови (§. 6. тач. б. Грађ. (-уд. Постуика), ови судови чине, изгдеда скоро редовно, једну основну грешку. Када је онај који врпш извесну пољску службеност у том вршеву узнемиреи и када се, због тога, обрати суду општинском за заштиту, суд се задовољава само тиме да тужидац утврдп да он дотичну службеност врпш двадесет и четири године, и онда му, по основу одржаја (узукапије), досуђује службеност, досуђује му не само државину већ н само власништво службености.. Међутим, ово је противно закону, пошто се сдужбености стичу одржајем ио оним тетим иравпдима ио којпма и драво својине. По систему нашега Грађ. Законика (§. 925.), својина може се стећи одржајем само тако ако је државина ствари била и законпта (правична) и савесна, и да је трајала за време законом одређено (§§. 928. п 929. Грађ. Зак., §§. 931., 932. и 933. истога Законика). Ако државина није бпла оваква, већ је била или незаконита или несавесна или обоје, државина се тада не може никада нреобратптп у право својане. Исто ово вреди п за службености: да би се једна службеност могла стећн одржајем, нотребно јс да држалац службености ову вргаи но неком законском осиову (шзГиз Шићгз) н да је савестан, иначе он пе може стећи нраво службености, право које М он могао^ убаштпнпти (§. 946. Грађ. Зак.), па ма како дуго да би службеност Кршна; он је само, и увек, држалад службености н има једино правз на заштнту свђуе др;кавине службености. (В. о ов ме п Др. Л. Марковнћ, ор. си., ењ . I., стр. 426., Ј. Дончарић. Прибављање стварних службености иутем застарелости и губитак због неупотребе (нон-ивиз), штампано у »Бранпчу", год. 1906., сл. за Август н Септембар). Отуда, када. код општннгкђга суда, држалац службености утврди само то да он сдужбеност врши има зише о'д двадесег и четирн године, не довазујући ни тнтулус ни ћона 1*1(1ез — ова би се, у* осталом, нретпоставпла тим самим што би било тптулуса , ол тнм не утврђује нитта друго до то ,да нда државину службеностп, државпну која му је законом заштнћена, а.пи џе и право службености. Да приметимо, напослетку, да једном вршиоцу службенолт-и -ипје нотребно ' да докажс да он врши службеност од двадесет и четнри годп, е" на 'ов.чмо на да се пз тбга нзведе^ док се противно не бн утврднло — да је он држалац службености н да, зато, буде заштићен у својој државпни службености: доста је да држалац службеносги ову вршн довољно дуго да је тим вршељем засновао једно Фактичко стање воје закон има да заштпти све дотле док се не бн доказало да је то Фактнчво стање протпвно правном стању. II зато, у колнко јс реч о зашгитп државпне службено-