Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

159

И ако је државпна службеностп заштићена онако исто као и државина етвари, опет ће надлежна власт уиутити на парнпду (на тужбу ас1)'о сои^еззопа) Драаворце и Шљпвичане. Ово стога што се Прњаворди п Шљивичани не бране тиме да опи врше службености иопаше, жироиађе и огрева, да су они, другпм речима, држаоци службености, тражећи да власт одржи то Фактичко стање све дотле док, редовпим спором, манастпр Каленпћ не бп утврдпо да то сташе не одговара праву, то јест да они, Прњаворци и Шљпвичани, немају право службености понагае, жиропађе и огрева. Када би овде било речи само о државини службености и о њеној заштпти, Прњаворци и Шљивичани би, пошто би, код суда општинскога, докааали дл онп од дужега времена врше горње службености, пцЈали битп у том вршењу заштпћепи, и манастир Каленић би био дужан повести спор ради тога да утврдп да Прњаворци и Шљивичани немају право на речене службеностп. Кад се когод позива само Н11 Факат државнне (било код ствари било код службености) и, по том разлогу, обраћа се властп заштите ради, ова му се дати аора, зато што се претиоставља да је, ио извесном правном основу (коме се придружио и потребни тоДиз асцпгепсИ), држалац сгекао и само право својине или службеностп, због чега се узима да власт, штитећи државину, штити и само ираво. Држалац стварп нли службености који се позпва на своју државину прећутно тврди да он има и само ираво, или бар, не истпчући питање о праву, он имилидитно тиме иоказује да он налази да има и само право својине или службености. Свакако, може се деспти, и дешава се, да држалац није ћопа већ ша1а Ме, то јест да он зна да није, и ако држалац, власник права пли службености, али то ће бити изузетно, пошто су држаоцп ћопа 6с1е 1(1 дио(Ј р1егинцие &. Ћ ма да се вели да је заштити државине тај разлог што се том заштптом одржава Фактичко стање и ред, у самој стварп то је само циљ заштити државине, а етички мотив заштите јесте претпоставка да Фактичко стање и ред који постоји одговарају нраву и да се, заштитом Фактичкога стања и реда који постоји, штити, у исти мах, и право, претпоставка која је, у обичном животу, по правилу. истинита, јер је ређи случај да Фактпчко стање и ред који постојп не почивају на правној основп. Отуда, падлежна власт, од које се тражи заштита државине, пе би смела ову одрећи, јер би она, ако би ову одрекла, одрекла, на тај начин, у самој ствари заштиту ираву, или бар ово последње би било у већини, случајева. Али, када се неко обраћа власти за заштиту вршења права својине или службености, па, том приликом, нстиче да он вршп својину или службеност зато што он има само ираво својпне плп службености, наводећи основ по коме оп то право ила, опда, у таквом случају, власт којој се је вршилац права елужбепостп обратио за заштиту тога вршења дужна је да испита основаност правне нретепсије тужиоца, разматрањем доказа од стране сти. што бива иутем државннских сиорова. судови општинсе ' могу се задовољити доказииањем лросте чињенпце вршења сдужбености; али, чимјепитање о власништву службености, то више није довољно, већ је нужно утврдити п титулус државине и ћоиа Шез држаоца сл. жбености иоред трајања службеносхи од десет или двадесет и четири годиие (§. 9?9. Грађ. Зав.) односно, ако се тиче ванредне теуканије. да је вршење трајало онолико колико то предвиђају §§. 931,, 932. и гЖЗ. Грађ. Зак.. И, најзад, у овом случају када је реч о томе да ли онај који је доказао да је држалац службености н коме је суд општински, у посесорном спору, прукио зашгиту, има заиста право службености, држалац службености и нема да до? аз УЈе да је он власник службености, већ, напротив, онај_ који му то одриче и који је државински спор изгубио има да. тужбом ас11о пе §а1опа, поведе сиор у коме ће утврдити да вршилац службености није : од ове власник. просветии гласник , I кн.., 2. и 3. св.. 1014. <Г:. 11