Prosvetni glasnik

просветнп гласник

1°. Што се онпх првих земаља тиче, о њима се „Протокол Првгјажажанија" овако изражава: „Ако би се пак којп од Прњавораца иселио- изван атара манастирског на дртго место, може опет земљу своју обработаЕати и уживати; а да не може другом продати но манастиру по учпњеној прецени, као и то ако ,би која Фамилија од ови са свим изумрла, да не може други: ово добро заоставше иза такове Фамилије заузети но да припадпе манастиру Питање које се одиосно ових земаља поставља ово је: какво је у самој стварп право које је на тим земљама манастирским признато Прњавордима „Цротоколом Притјажанија" ? Да ли Је то право својине, тако да је, од Протокола Прптјажанија, манастир потпуно престао бити власник. у погледу тих добара? Одмах да кажемо да је довољио прочитати горњи став из „Протокола Притјажанпја", на се уверити: а) да тим Протоколом Прњаворди нпсу задобили потпуну и праву својпну на дотичним манастирским земљама и б) да мапастир није, истим Протоколом, на тим земљама изгубио свако право. Неће бити. мислимо, тешко доказати основаност. оба ова тврђења. а). Да „Протоколом Притјажаннја" Прњаворци нису поетали* прави сопственпци земаља на којима их је тај Протокол оставио, то се види. већ из самих употребљенпх термина. Ту се не велп да ће Прњаворци битп, од тпх земаља, сопственицп, власницн, пли госиодари, нитп су, у ошите, употребљени изрази пз којнх би се могло пзвести с поузданошћу да ©е је,. „Похоколом Притјажанија", хтела на Прњаворце препети својнна и који би изрази несумњиво били употребљени да се је таква намера имала.. Изрази: „обработаватп" и „уживати" не могу се, па сваки начип, тумачити у том смнслу, да је „Протокол Притјажанија" хтео Прњаворце начинити влаеницима дотичних земаља, а ово нарочито вреди за реч: „уживати", која по термннологијн Грађ. Законика — а тај Законик био је већ донесен у; време када је „Протокол Притјажанија" састављен — значи само ираво уживања,. ужптка, а не н право својине (§§ 374., 375. и 376. Грађ. Зак.). Али, још се са већом сигурношћу има узети да Прњаворци нжеу. поеталп власницн, што, нрема наведеном ставу, Прњаворци нпсу моглл те земље продатп: ово ограничење учињено њиховом ираву на пстпм земљама најбољи је доказ да онн нису постали сопственици. Јер, једно од најважнпјих овлапгћења које право својине садржи у себи јесте оваашћење да се предметом сво.јипе може по вољи располагати, по вољн то јест г било непосредним отуђењем (теретним плн доброчиппм уговором) било отуђењем носреднпм- (задуживањем, на општу или посебну залогу), било, аајзад, сампм физпчким уништењем ствари. То овлашћење било је познато, у Гимском Праву, иод пменом: шв аћи^епсН или ађааиз, ж оно је, са она друга два овлашћења: 1из и(;епсП, ивиз (право послуге) и шз ЈхиепсИ, изиа&нс^иб (плодоуживање), сачињавало и данас сачињава право својине (§ 211..Срп. Грађ. Зак., § 354. Аустр., чл. 544. Франц., § 903 Нем. Грађ. Зак.). Отуда, ако једно лице не би на извесној ствари имало право раснолагања, зно не бп било сопственик од те ствари, и ако би оно, на истој ствари, пмало она друга два овлашћења, шз и(;еп(И и шз {гиепсН: оно бп тада ималв, на ствари, само и једппо право личне слул:бености ужитка. Јиз аћи1еп(П је, дакле, једна суштпна права својпне, п због тега^ тамо где пма својппе има и шз аћиЈешП и, обрнуто, там.о где нема 1из %ћи±епсН нема ни права својипе.