Prosvetni glasnik

172

ПРОСВЕТНИ ГЛАСТТИК

Савет усваја предлог пошто писац предходно положи 40 дигаара као награду реФерентима. VII Прочитан је реФерат г.г. др. Јована Скерлпћа, др. Душана Рајпчића и Миливоја Башића о Српским читанкама за II, III и 1У разрсд оредњнх школа, у изради г.г. В. Јовановића и М. Ивковића. РеФерат гласи: Част нам је поднети Главном Просветном Савету овај реФерат о трима књигама Српске читанке за II, III и IV разред средњих школа, које су саставили г.г. др. Војпслав М. Јовановић, стални доцент Универзитета и Милош Ивковпћ, проФесор II београдске гимназије, II, III и IV свеска Српске Читанке састављепе су у истом духу, као и I књига, коју је саставио сам Г. Милош Ивковић, и која је одобрена за I разред средњих школа. Добре особипе ове прве књпге у овим трима су само појачане. Место раиијих схватања иисаца наших читанака, да читанка требл да буде за граматпку оно игга су атласи за геограФију, или да читанка треба да буде као нека помоћна књпга за националну историју и геограФију, ова књига схваћена је сасвим модерно: да израђена по једном књижевном критеријуму треба да буде средство којим се код ученика развија општа писменост, смисао и љубав за књпжевност, помаже му се да научи добро иисати, читати и разумевати домаће, националне и стране велике писце. Та основна идеја доследно је проведена кроза све четири књиге. И ове нове три књиге су израђене на истој књижевној основи и са истим књижевним циљем код ученика. Са незнатним изузецнма узети су састави из дела наших добрих писаца оних који у прошлости и у садашњости представљају српску књижевност. Обраћана је пажња у главном да ти састави буду на домаку ученика и његовог разумевања. Литерарној вредности појединих састава обраћана је нарочита пажња тако да ове читанке имају у исти мах и карактер једне мале антологије из српске књижевности. Ученик се њпма уводи у српску књижевпост, познаје главне нисце српске, упућује се да их чита. Један ученик који не сврши више од четири разреда средње школе већ ће бити упознат са елементпма српске књижевности; сваки ученик имаће у овим читанкама упутства које писце треба читати. Затим треба нарочито похвалити национални карактер IV књиге, која ће несумњиво знатно допринети јачању националне свести и енергије код ученика. Врло добро је учињено што су наведени саставп страннх иисаца о српском пароду (као од Ламартина, Ћелекула и Будућност сриског народа. од Адама Мицкијевића о сриским пароднпм иесмама и АлФреда Тенпсона. Црна Гора). Саставци су у чптанкама махом краћи и у толико згодпији за школски рад. Добро је затпм што су поједини састави објашњавани и коментарисани п што су дати кратки биограФски критнчки чланци о иисцпма. У свпма трпма књигама спроведено је јединство у језику, иравоппсу и пнтерпункцији п у њима учепицц нижих разреда бпће већ уиућеии у данашњи начин српскога писања. Укупно узевшп ова Српска Читанка означава знатан напредак и бпће од користи како ученпцима тако и наставнпцима. Она ће песумњиво помоћи унанређивању писменостп код ученика, развијаће им вољу и ткус за књижевност у опште, за српску књпгу напосе, — исто тако ова Српска Ч.итанка вршиће корисни утицај на духовпо п нацпонално образовање учепика. Рекавши све то, ми не мислимо да су ове три књиге Српске Читанке беспрекорне. Њима се могу учинити извесне замерке и примедбе и мн их