Prosvetni glasnik

НАОТАВА И КУЛТУРА

ОЛ.ИКЕ И ОПИСИ У РЕЛИГИЈОКОЈ НАОТАВИ 1 Вујица Петковић, учитељ.

Средство, које поред доброг издагања речју може још знатније да уздигне очигледност религијске приче која се предаје, јесу библијске слике. Код других народа као код Немапа, има маса библијских слнка, које се употребљу.ју у настави. Обично су издељене у серије. Тако за предавања из новога завета има три серије са по шест слика: I серија: Исусов рад у Галнлеји: 1. Исусово крштење, 2. Слепац из Витсаиде, 3. Јаирова кћи, 4. Раслабљени, 5. Исус као учитељ на мору, 6. Исус у Фарисејевој кући. II серија: Исусове ириче итд. Код нас у том погледу није тако много рађено. Школских слика за религијску наставу ј отово и немамо. Код тако слабе обрађености тих ствари пије чудо што чак и по ученичким уџбеницима наилазимо на такве слике, где је на једној страни на иример Пилат млад човек, а одмах на другој страни истога уџбеника Пилат је старац и ако је радња у којој се јавља само пола дана познија од нрве. То је знак да је једна слика узета из Немачке, друга из Русије итд. и да се на то код нас не полаже велика вредност кад тако нешто може да буде и у уџбенику државнога издања. Методских упустава за употребу слика у настави такође немамо. Једино нешто-мало о томе можемо прочитати у „Просветном Гласнику" за годину 1912. на страни 275. где се критикује један уџбеник за науку хришћанску, па се узгред говори и о библијским сликама. Неки дидактичари сасвим потцењују вредност добрих библијских слика у настави. То је погрешно. Али је исто тако погрешно мислити, да се употребом слика савлађују све велике тешкоће, што их пружа обрада библијских прича у основној школи. У томе греши на-

1 Оде.Ђак из Методике редигијске наставе у основио; школи, коју сам израдио 110 Л^ т . ММогГи и др. писцвма.