Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

рочито методичар Банг, кад приликом разјашњавања о подели градива у редигијској настави пише: „Од како је Вангеман својим „Библијским очигледним сликама" створио основу за истиниту очигледну наставу, мора престати свако размишљање противу увођења библијских прича у мдађе разреде основне школе«. Ми напротив тврдимо, да се настава библијских приповедака у нижим разредима основне школе још више отежава употребом Вангеманових слика. То је због тога, што језгра приче, историјска радња са исихолошким и етичким поступдима често претпоставља представе, које много пута још недостају ученидима тог ступња, а које се такође ни сликом не стварају, и тако разумевање дечје не могу потпомоћи. Унутрашња страна приче, у којој лежи прави образовани моменат, не може се из слике закључити. Као код других дисциплина, тако и у религијској настави слика има само вредност средства за оживљавање; излагањима у слици побућују се деда на духовно учешће, таква излагања дају хране машти и осим тога стварају ослонац за памћење. У овом смислу употребљавати слике, стара је ствар. Још Лутер и Меланхтон указивали су на користи од добрих слика. И пиетист Спенер захтева, да у школи има табла од бакра, на којој ће се насликана прича задржати пред очима и боље упамтити. „Кад је Коменски својим „ОгМз ркшз-ом" силно скренуо школску пажњу на дужност, да се наставно градиво очигледно посматра, онда су по његову примеру сви познати педагози до новога времена захтевали такође употребу слика у настави библијских прича. Тако Рајмер пише; „Детету наступају пред душу ликови и догађаји библијских прича: оно све проживљује као да је било тамо кад је прича постала. Отуд симпатична радост дечја према сликама". У Дистервегову „Упуту" разлаже СајФерт о употреби библијских слика на једном месту овако: „Да се слике необично допадају деци и да се помоћу њих предавање речима необично оживљује и утврђује, позната је истина. Ако мати износи својој деци библијеку причу нред очи, онда се она много сигурниЈе утврди у срцу, него кад се нредаје само речима. Зато треба библијске слике својски да помогну и учитељеву наставу библијских приповедака". Познато је даље, да Вангеман сматра као нешто неопходно искоришћавање слике за плодну наставу библијских приповедака. Он пише у своме предговору за „Прву библијску очигледну наставу": „За прву наставу изгледају ми библијске слике као неопходни додатак приповедачевим речима; јер сликама треба дете тек да дође до имовине од нредстава, помоћу којих тек могу утицати речи на дух и осећања". Већ више пута спомињати Ширен каже: „Употреба библијских слика је веома за препоруку". И људи, који припадају Хербартовој педагошкој групи захтевају искоришћавање библијских слика у настави на свима ступњевпма