Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТТРА

185

2. Други правац хоће слику да покаже тек иосле приче. Њега застуиају Ширен, Кер, Шурин, Шумап итд. Први каже: ,Најбоље показивати слику после приче". Ке]), особити посматрач и ирактичар прве врсте, каже: „Библијске слике треба употребити одмах после првога причања. Учитељ је још у својој припреми за причање обратио пажљу на то, да му се причање потпуно сложи са сликом. Детету се дакле ствара још за време учитељског причања једна духовна слика оне радње која се описује, и онда непријатно дира дете ако спољна слика, која му се показује, не хармонира са сликом, која је постала у његовом духу. Неумесно је употребити библијску слику ире причања, пошто се тада надражи само дечЈа радозналост, па се за време причања расејава... Слика (тада) у главном не служи за боље разумевање приче, већ прича ће послужити бољем разумевању слике". У овај правац убрајају се и они мегодичари, који проматрање слике предузимљу тек онда, кад се врши ступањ етичког размаграња (II б). 3. Напослетку трећи нравац. По њему се библијска слика нзноси тек на крају пређене јединице. Обрада слике изводи се дакле на петом наставном ступњу. Примени припада да изнесе слике и да их разјасни. Овај назор нризнају издавачи „Школског Годишњака" у Немачкој. Да чујемо у изводу основе њиховог мишљења. Они пишу: „Важни основи говоре за обраду слика на петом наставном ступњу. Посматрања, која су чинили стручњаци, бацају такође нову светлост на ову ооласт. ЈКако је неки уметник замишљао догађаје и како се односе слнке које су постале у ученичкој машти према онима које је уметник израдио?— Ова питања воде ка новим мислима, какве би се на петом ступњу само могле иожелети. У светлости уметничког представљања не само да се изводе нред дечје очи конкретни, јасни одношаји, већ тиме у исто време добијају оне идеје, које имају за основицу чињенице из приче, какве су Фиксиране на четвртом ступњу, нов живот. Али прво морају деца упознати из наставне обраде целину мисли; па тек онда ће им се и слике лојављивати у вишој светлости, у светлости која и уметника води при изради слике. Наш поетупак чини даље ванредну вежбу за потанко проматрање слика. Ово заиста треба тако добро да се научи као читање књига. Јер колико пута стоји одраели пред сликом, а да не зна шта да отпочне. Он није научио да разјасни слику саму но себи, па му је потребна помоћ трећега пре но што разумедне оно, што је представљено. Напослетку проматрањем слика мора се добити ванредан завршетак свију методских јединица, које се односе на слике". За који ћемо од ова три наведена правца да се решимо? Без поговора одбијамо Вангеманово мишљење за школску наставу. Оно, што Вангеман жели, лежи пре школског времена. На супрот туговању због религијске равнодушности наших дана увиђамо