Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

зивања сдика, он због тога заборави вештину очигледног описивања и живог причања, и баш зато, што је много удобније износити готову слику пред очи. него је сам стварати у дечјој души, баш зато и јесге и за њега веома опасно наставно средство. И Ланге опомиње на умереност у показивању слика, њему су домовинске представе најутицавије помоћнице за аперцепцију и за наставу библијских прича. „Мора се нагдасити-, тако пише он, ,да није основано оно много распрострањено и изопачено мишљење, које објашњавање без показивања слика, иа биле ове најоскудније и најнеистинитије, држи за немогуће". Ипак и поред овога постоји мишљење, да слике и у настави библијских прича имају сво.је место. Питање је сада кад је најподесније време за показивање слика. Тако су сагласни погледи о примени, а напротив, веома су супротна мишљења о изношењу слика у једној методској јединици. Према овој страни, дакле ирема томе кад да се слика у методској јединици иокаже, има три правца. Прво ћемо те правце укратко упознати, да бисмо после могли изнети гледиште којег се треба држати у овом питању. 1. Почнимо са оним правцем, који полази од слике, који дакле слику показује пре нзлагања приче. Његов најважнији поборник јесте Вангеман. Он је свој поступак изложио и покушао да правда у предговору и уводу једнога, свога дела. У иредговору обраћа се он мајкама учитељима и учитељицама малишана. Уверавајући о томе, да кућа мора положити прву клицу религијског мишљења и осећања у дечје срце, очевидно хоће Вангеман да да надражаја за то, да се стари, лепи обичај, са малом децом пажљиво посматрати слике у породичној библији, опет треба да оживи у кући. При оцени слика, чији ток он опширно излаже у спису, Вангеман има у нрвом реду кућу пред очима, и свој начнн је матерама показао. Али писац рачуна са стварним чињеннцама и врло добро зна, да се школа не може наслањати на приправни рад кућни. Зато захтева да сама шкода нредузме овај припремни курс у своје руке. Систематско проматрање слика у првој школској години њему је претходни стуиањ за наставу библијских приповедака, он треба да створи потребне представе за приповетке, зато мора да буде не само у вези са приповетком, већ процењивање слика треба да предњачи причи; ипак и тада треба проматрање слика да помогне, да нрва религијска пастава буде нлодна за дух и срце и да за живот произведе трајне, темељне утицаје. „Али овај се задатак (развити јасне представе и изазвати утицаје на срце) не може постићи ако се слика покаже тек тада, ношто се дете већ упознало са причом. И то не треба пронусти; али то бива тек на наредном ступњу" (у II. и III. разреду). г

»