Prosvetni glasnik

сваког даљег расправљања могу за то посдужити неколико примера. Узмимо причу о Исусову роћењу. Први део циља у тој причи је : „Где се Христос родио?" Та нам ирича показује како се завичај искоришћује, да би код деце иостала општа с.шка земље, у којој се Исус родио. У тој се причи каже: ,Исус се није родио у нашем месту, а није ни у нашој земљи. Земља где се он родио далеко је од нас. То је врло лепа земља; зове се Хананска земља. У Ханану има сад исто овако као код нас градова и села. Један град се зове Назарет; тамо је становао Јосиф и Исусова мати Марија. Јосиф је био дрводеља. Где су становали? — Кажите имена њихова! — У тој земљи владао је цар као што у нашој земљи влада наш краљ. Како се зове наш краљ? — Тамо се цар звао Август". Други пример даје нам нрича: Јосифово спасење из тамнице. Иошто се деци саопште Фараонови снови, каже се: „Вн се сигурно чудите тако знаменитим аи чудноватим сновима. Фараонје снио, да је стајао на обали једне реке. У Мисиру има једна велика вода, широка, дубока река. Она се зове Нил. Како се зове ? — Еако се зове наша река? — Ви сте већ видели да у нашој реци. нема увек подједнако воде; понекад је много воде. Кад то? (Кад дуго пада киша, вода надође.) Дабоме, у пролеће је често толико воде у нашој реци, да се излије преко обала. Вода онда стоји по ливадама. Еаже се поплавила вода. Тако као наша река, тако чини и та велика река. у Мисиру. Једанпут годишње плави она земљу. Ми се не радујемо кад се наша река излије, те поплави земљу. Зашто? (Вода унропасти ливаде и поља.) Ади Мисирци се радују кад њихова река поплави земљу. Зашто се томе радују? Помислите, у Мисиру, не пада киша целе године. Шта би у том елучају било код нас са биљкама? (Не би могле да расту, оеушиле би се.). Да би могле биљке да расту, морају имати воде. КоЈа река сад даје биљкама воде у Мисиру? (Нил.) Кад се Нил излије, онда је сва земља влажна, биљке (кукуруз, пшеница) могу весело да расту. Тад је родна година. Која река даје дакле родну годину Мисиру? Нил. — Дабоме. Кад се вода из Нила врати опет у обале, онда Мисирци сеју, и онда расте жито и храна за стоку тако брзо, да они још двапут, па и три и четири пута годишње могу жети. Тада има доста жита за људе и много сточне хране". — Као што се види, при описиваљу плодности нилске долине завичај даје номоћ аперцепцији. Помислиће се зар није могућно да нижи разреди схвате скицом поменути геограФски материјал појединих ирича. Већ чујемо мпшљења, која са свих страна говоре поводом овога. Деца извесно немају на овоме ступњу, о коме ми мислимо, још никаквог разумевања карата, пошто им још за то недостају сви геограФСКи претходни иојмови. А ова знања оиет у предавању, као што ми мислимо, нису баш ни потребна. Ми мислимо на ову ствар овако: на платну које је превучено