Prosvetni glasnik

НАСТА13А П КУЛТУРА

191

хартијом, а које је по величини удешено за разредну наставу, уцртавају се места свете земље онако, као што се јављају. Карта путује из једне школске године у другу, мадо по мало отвара се деци наставом у познавању домовине разумеваље за нацртану карту Палестине, док су она раније издазила на крај са изразима, десно, лево, горе и доле, сад говоре да је Витдејем јузкно од Јерусалима, да Јордан тече од севера на југ, да се из Јерусадима сидази у Јерихон итд. Карта се усавргаава из године у годину, деца увиде да су они њу нацртади сами под упуством учитељевим, врло лако се обавесте о њој и у посдедњој школској години је карта свете земље предмет поштовања, њу као верног пратиоца школских година добро упознају и заволе. Дабоме, ово што смо казади, може ее извести пре свега само у подељеним школама и овде само тада, ако наставнички колегијум са свима својим члановима стоји према овој ствари силпатично и потпомаже је са интерееом. Ако овако захтевамо уважаване геограФСке .стране из приче у млађим разредима, онда се стављамо у свесну противност према другим методпчарима, који су мишљења, да се иодробно описивање геогра#ских основа приче сасвим слободно сме оставити деци. II Трендорф иде у овом погледу сувише далеко кад пише: „За методску заблуду, која се изводи из нејасног схватања појма очигледности, рачунам ја и захтев географских верних описа свете земље и- нарочито главних места светога писма. Ова очигдедиост је за редигијеки унутрашњи живот од врло подређеног значаја". У овим речима дежи оно што је правидно бдизу онога тпто је погрешно. Иравилно је, да спољна радња из приче, дакле природни, геограФски и културно историјски материјал има мањи значај за религијски унутрашњи живот ученика од оног моралног и религијског материјада, којп се садржи у причи. Погрешно је, пак оно, што се сад из тога закључује да очигледно саопштавање геограФских основа у причи не треба озбиљно ни узимати. Из искуства је ипак тако, да се код ученика тек тада може рачунати на стварно разумевање и схватање од срца оних религијских и моралних искуствених чињеница, које се налазе у причи кад ученик добије и од спољашњег деда приче очигдедност. Очигледношћу спољнпх чињеница продире ученик у разумевање исказаних речи и посматраних поступака. Познавање геограФских одношаја свете земље и упознавање народних обичаја ове земље образују одлични аперценциони материјал за унутрашњу страну приче на свима наставним ступњевима. Само ово знање по нашем мишљењу не треба саопштавати тако, да на пример геограФија свете земље претходи обради приповетке, већ тако, да се геограФске поуке увек придају пичи. Ми овде идемо у свему за искуством које учи, да се деца тек тада отпочну јако интересовати за неку земљу, кад је она попршпте за неку причу, кад је везана са просветнп глдсвие , I књ., 2. и 3. св., 1914. 13