Prosvetni glasnik, Aug 01, 1920, page 64

108

ЛРбСВЕТПИ ГЛАГНИК

више од десет дана, Министарство је, поред осталих текућих послова, једним писмом умолило Господина Министра Војног за наређење да се ослободе војске и упуте на редовне дужности сви они наставници средњих, стручних и основних школа који војсци нису неопходно потребни. Крајем новембра 1918 год., Министарство је стигло у Београд и одмах предузело све потребне мере да се што пре обнови рад у свима школама. Тако, на конференцијама директора београдских средњих школа, које су држане у Министарству Просвете у току месеца децембра, утврђене су норме за упис ученика и наставни план за скраћене школске године по одредбама чл. 1. и 3. Закона о регулисању школског рада због рата и његових последица. И тако је Министарство, после непуних месец дана по своме повратку у земљу, издало свој први распис, ПБр. 13692 од 28-ХП-1918 год., којим је регулисан упис ученика, и у исто време наређено да се овај упис одмах и изврши у свима средњим школама у Србији и Црној Гори. 2.) Насшавни план и програм и почешак иредавања. Да би се ученицима колико толико накнадило изгубљено време у школовању, које је прекинуто ратом 1914 год., а на основи Закона о регулисању школског рада због рата и његових последица, скраћена је нормална школска година на шест месеца, а поред тога за старије ученике одређени су и нарочити матурски течајеви од 3, 6, 12 и 18 месеца. Тако исто одобрено је и ириватно полагање испита из једног или више разреда свима оним ученицима који за време рата нису могли учити. За ове скраћене школске године и матурске течајеве израђен је привремени наставни план, а тако исто израђени су и скраћени програми из свих предмета предвиђених у наставном плану. Главна разлика овог привременог наставног плана од иредратног јесте у овоме: 1) нису у привремени план унети руски језик и филозофска пропедевтика; 2) место два жива језика узет је само један, и то по избору (француски или немачки), који почиње да се предаје од II разреда; 3) латински језик почиње од V у место од III разреда, и у матурским течајевима је факултативан; 4) националним предметима поклоњена је нарочита пажња, и с тога је овим предметима дат већи број недељних часова. Поред овога, и неким другим предметима, математици и др., повећан је број недељних часова, да би ученици из тих предмета и за овакво кратко време изнели неопходно потребно знање. По скраћеиом програму из појединих предмета, предавало се само оно што је главно и битно, не упуштајући се у детаље и ситнице. И покрај свих сметњи за почетак школског рада (порушене и оштећене школске зграде, немање школског намештаја, учила и уџбеника, велика оскудица у наставницима, и т. д.), ипак је Министарство Просвете наредило да се рад отпочне шго пре са оним што се има и