Prosvetni glasnik

108

ЛРбСВЕТПИ ГЛАГНИК

више од десет дана, Министарство је, поред осталих текућих послова, једним писмом умолило Господина Министра Војног за наређење да се ослободе војске и упуте на редовне дужности сви они наставници средњих, стручних и основних школа који војсци нису неопходно потребни. Крајем новембра 1918 год., Министарство је стигло у Београд и одмах предузело све потребне мере да се што пре обнови рад у свима школама. Тако, на конференцијама директора београдских средњих школа, које су држане у Министарству Просвете у току месеца децембра, утврђене су норме за упис ученика и наставни план за скраћене школске године по одредбама чл. 1. и 3. Закона о регулисању школског рада због рата и његових последица. И тако је Министарство, после непуних месец дана по своме повратку у земљу, издало свој први распис, ПБр. 13692 од 28-ХП-1918 год., којим је регулисан упис ученика, и у исто време наређено да се овај упис одмах и изврши у свима средњим школама у Србији и Црној Гори. 2.) Насшавни план и програм и почешак иредавања. Да би се ученицима колико толико накнадило изгубљено време у школовању, које је прекинуто ратом 1914 год., а на основи Закона о регулисању школског рада због рата и његових последица, скраћена је нормална школска година на шест месеца, а поред тога за старије ученике одређени су и нарочити матурски течајеви од 3, 6, 12 и 18 месеца. Тако исто одобрено је и ириватно полагање испита из једног или више разреда свима оним ученицима који за време рата нису могли учити. За ове скраћене школске године и матурске течајеве израђен је привремени наставни план, а тако исто израђени су и скраћени програми из свих предмета предвиђених у наставном плану. Главна разлика овог привременог наставног плана од иредратног јесте у овоме: 1) нису у привремени план унети руски језик и филозофска пропедевтика; 2) место два жива језика узет је само један, и то по избору (француски или немачки), који почиње да се предаје од II разреда; 3) латински језик почиње од V у место од III разреда, и у матурским течајевима је факултативан; 4) националним предметима поклоњена је нарочита пажња, и с тога је овим предметима дат већи број недељних часова. Поред овога, и неким другим предметима, математици и др., повећан је број недељних часова, да би ученици из тих предмета и за овакво кратко време изнели неопходно потребно знање. По скраћеиом програму из појединих предмета, предавало се само оно што је главно и битно, не упуштајући се у детаље и ситнице. И покрај свих сметњи за почетак школског рада (порушене и оштећене школске зграде, немање школског намештаја, учила и уџбеника, велика оскудица у наставницима, и т. д.), ипак је Министарство Просвете наредило да се рад отпочне шго пре са оним што се има и