Prosvetni glasnik

404

Просветни Гласник

решавање уметничке форме. И, према тим двема тенденцијама, стварају се модерни уметнички правци. У целокупној модерној уметности, Мојман види једнострано стремљење за повишеним изразом и тражење нових изражајних средстава; али, сем ретких изузетака, без успеха је цео тај напор. Да дођу до нових изражајних срестава, уметници су створили два пута који дају два различна уметничка правца. Један пут је удубљивање у објект приказа; уметничка се средства траже из самога објекта. Други пут је поновно разгледање изражајних средстава и уметничких форама и, из њих, тражење нових изражајних форама. За први случај, карактеристичан је импресионизам који хоће да нађе нова изражајна средства удубљивањем у сам објект. произвођењем природе као такве. За други случај, карактеристична је модерна архитектура, која хоће да се сведе на основне форме и односе, и пусти да сам материјал дејствује. То су манифестације позитивне тенденције у уметности. И негативна се тенденција, тенденција разрешавања уметничких форми, осећа у модерној уметности, и она се показује у трима појавама. Прва је симболизам који је у вези са шематизирањем и стилизирањем старих форма; друга је футуризам, који тражи да прошири средства једне уметности тиме што хоће да пређе у изражајну домену других уметности; шрећа је експресионизам, који се лишава свих уметничких форама и одбацује све стилске законе. Све те три манифестације негативне тенденције, Мојман сматра као заблуде. Нека нам је допуштено да, укратко, уђемо у критику Мојманове анализе уметничкога стварања; јер оца нуди разговор у томе смислу, негирајући један добар део истине који лежи у Естетици „као науци израза". Тако исто, нека нам буде допуштено, на крају, да узмемо у одбрану један део тачнога и истинитога који се налази у модерним уметничким покретима. Као што смо и раније били напоменули, и покрај једне мале ограде у Уводу, Ернст Мојман је остао психолог кроз цео свој рад. То се најбоље види у делу о коме смо говорили, у анализи уметничкога стварања. Важиост психологије и психолошке методе при проучавању естетичких проблема није нарочито потребно доказивати; она је очевидна. Нарочито њу није потребно доказивати при проучавању уметничкога стварања. Јер, ако који проблем има непосредне везе са психологијом, го је проблем уметничког стварања. Али то је посматрање проблема само с једне стране. Метода је и сувише уска да би могла да реши проблем. На тај начин је тај проблем решавао и Рибо (ЕбзаЈ зиг Гкпа§та1:1оп сгеа(псе (ВЉНоШе^ие (1е рћПозорМе соп!етрогате). Рапз, ЗЧете есШ. 1908), али закључци су далеко били од тога да су били крајњи и дефинитивни. Дајући велику важност Естетици „одоздо" при решавању тих проблема, али ипак помоћну и друговрсну, ми тражимо да, са своје