Prosvetni glasnik

Један „Психолошки" Естетички Систем

405

стране, ту дођу и социолог, и физиолог, и биолог, и етнолог и, уз то, и један спекулативно-метафизички дух, па да се може правце да уђе у проблем уметничкога стварања, као и у остале естетичке проблеме. Сви данашњи већи естетичари представљају делове једнога естетичара који има да дође и свестрано уђе у проблеме и реши их. Сама „психолошка" Естетика, којој, у основи, припада и Ернст Мојман. недовољна је. Као што смо напоменули, има да дође један естетичар који ће бити синтеза свих пређашњих и данашњих естетичарских прегнућа: и Естетике „одозго", спекулативне и нормативне, и биолошко-сенсуалистичке Естетике Карла Грооса, и асоциативне Естетике Килпеове, и Липсове Естетике „Ет№ћ1ип§-а", и апстрактног психологизма Витасековог и илузионистичке Естетике Конрада Лангеа, и естетичког скептицизма Макса Десоара, и конкретног идеализма Јонас Кона, и Естетике интуиције Бенедета Кроћеа, и социолошке Естетике Шарла Лало, и мкстицизма Анри Бергсона. Ка естетичким проблемима, дакле, треба ићи „развијеним фронтом"; искористити све правце и све методе. Данашња Естетика представља један конгломерат разних дисциплина и наука. Треба, дакле, да дође један велики синтетички дух који ће из свих тих метода узети „своје добро" и, колико-толико, дати дефинитивне закључке. Из овога се јасно види сва једностраност и недовољност „психолошке" Естетике. Њена се једностраност и недовољност нарочито јасно види и на Мојмановој теорији уметничкога стварања. Он је цео проблем схватио дескриптивно и аналитично. Из његовог се излагања види како тече, како се дешава и бива уметничко стварање; али, о самоме уметничком стварању нема ни речи. У осталом, стварање је једна несвесна или, ако хоћете, подсвесна појава, и о њој може да говори само какав даровити спекулативац. „У моменту када филозофира", каже на једном месту Бенедето Кроће (РћПозорМе (1е 1а ргаИдие (ВЉНоЉедие сЗе 1а рћЛозорћЈе соп1етрогате). Рапз, 1911, р. 9), „он није свестан свога дела: у њему, такође, постоји бог или природа; он не мисли о својој мисли, он мисли, или боље рећи мисао се сама мисли у себи, као какав микроб који живи у нама, ту се храни, умножава и умире..." Примери Јакова Беме'а, Мисеа и Грилпарцера, које Рибо наводи у својој књизи (Езза! зиг Пта,§та!:шп сгеа(псе (ВЉ1. с!е рћЉ соп!етрогате). Р. 281, 282), показују то исто, и ако су га они навели да, експерименталном методом, решава тај проблем. „Као сузе које нам изненадно дођу, тако исто изненадно долазе и песме". — то је једно метафизичко, али не сасвим нетачно гледиште. Проблем уметничкога стварања је једна сасвим индивидуална ствар и, као што смо и при излагању Мојманове теорије поменули, у њега треба ући, ако се нема видовитости великог духа, са свом релативношћу и скепсом; онако, од прилике, као Десоар (АзШеЉс ипс! а11§етете Кипз1шзепзсћаИ, 5Ш§аг1. 1906., 5., 229-275). У противном, говоре се нетачне ствари, генералишу се посебни случајеви, или се, као што