Prosvetni glasnik

410

Просветни Гласник

што је ова. Савременици Микел-Анџела апсолутно нису знали ко је то међу њима; Дон Кихотов се писац ломио, гладан и непознат, по северној Африци, Шекспира су хтели да туку, док су Виктора Ига само извиждали. Тиме ми не мислимо да бранимо нову експресију Кандинскога, Клеа, Маринетиа, Папиниа, и ако различни; Арно Холца у поезији, Аршибенка у скулптури, Шрекера у музици (опера Удаљени звук), Лабанову школу у игри, и тако даље, — тешко је одбранити. Али, не треба их ни нападати. Све су то они пророци пре Христа, који су одурно проповедали Христов долазак, и имали храбрости да се боре и да изгледају људи. Очекивати је, после ових претеча. једну велику и нову уметност која, можда, и ако синтеза извесних добрих страна данашњих покушаја, неће имати никакве сличности са данашњим анархистичким струјама; већ, и напротив, биће везана за велику уметност прошлости. Из тих разлога, Мојманова анатема на данашњу уметност, нити је историски заснована, нити уметнички тачна. Она је имала само да докаже једну нетачну естетичку поставку о мотивима, који владају уметничким стварањем. Као што смо видели, ни историско-уметнички. (сврлшће се) БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ

СТОЈАН НОВАКОВИЋ У СВОЈИМ ЛИНГВИСТИЧКО-ФИЛОЛОШКИМ ДЕЛИМА — (крај| 2. 1869 год. изашла је прва граматика Новаковићева. То је његова синтакса за II разред гимназије. Од тога времена до 1902 године, када су сви делови његове граматике по други пут изашли у последњем целокупном издању, граматике Новаковићеве су излазиле у више издања, потискујући у употреби Облике Даничићеве, док и саме нису биле потиснуте граматичицама Љуб. Стојановића. Цело савремено поколење које се књигом бави, одрасло је са Новаковићевом граматиком у рукама, и примери из ње у сећању су многих и често се чују као „летеће" речи. Тешко је ту дати историско место једноме делу које је тако блиско садашњости. Па ипак дужност научног критичара или историка тражи и то од нас. Видели смо како се Новаковић често удаљавао од лингвистичких студија. И ако су његова издања граматика прештампавана целих тридесет година, ипак њихова дефинитивна редакција, једном утврђена, није се више мењала. Новаковић је осећао сву недовољност практичних или