Prosvetni glasnik

140

Просветни Гласнпк

школи морају да раде сви наставници, ако им је положај модерне педагогике у опште познат. Школа рада је онда школа саморадње и своди се на један наставни принцип, те се због тога и цео реформни покрет у том правцу означава као покрет за остварење принципа рада у настави. А да ли тако стоји ствар и с наставом ручног рада у смислу Кершенштајнеровом? Школски идеал који њему лебди пред очима црта он овако: „Ми се морамо старати да створимо себи школу где ће се ученици сами од себе активно развијати, а не пасивно помоћу сталног приноса градива за образовање споља, и где се, као у животу једне породице, једног удружења, једне заједнице по позиву, једне државе, заједничким предузимањем неког задатка који има да се реши ствара она многостраност односа човека ка човеку у којој скоро сваки карактер налази оно што је његовом узрасту најподесније, и наилази по себи на ограничења чије га прекорачење чини неупотребљивим у друштвеном погледу. Ми морамо тежити школи која је ношена и прожмана духом радне заједнице, те на тај начин разграњава све оне васпитне^снаге за развијање карактера које су везане за сваку радну заједницу с озбиљним смером" Ј ). И Ј. Оешеу, на кога се К. врло много ослања, хоће од „сваке школе да начини једну заједницу у малом, у којој %е се по врстама занимања огледати живот већега друштва" 3 ). К. признаје да смо, уз пркос многобројним покушајима за остварење радне заједнице, у школи још увек врло далеко од онога што он сасвим јасно има пред очима. Али ће, вели он, доћи време када ће свака школа бити школа рада у његовом смислу. У том погледу он можда има право, а можда не, јер сваки према свом схватању предсказује будућност на овај или онај начин. Као данашње, јасне покушаје за спровођење радне заједнице у школама, означава К. тзв. васпитне заводе на селу (Хапс!етећип§5ће1те). Ја сам, до душе пре више година, имао прилике да видим један такав завод (у замку 01ап$姧-у на Боденском Језеру у Швајцарској). За неколико часова било је, разуме се, немогућно да се тачно упо.зна дух који у том заводу влада, али нека преимућства у сравњену са државним школама могла су се одмах и лако опазити. Тако нпр.: мали разреди, кратки часови, настава у пољу, немање годишњих испита (али зато постоје завршни, који одговарају нашој гимназијској матури). Обавезна настава ручног рада била је уведена у све разреде. И док сам ученике гледао на разним физичким пословима (рад у башти, у радионици чамаца, итд.), дотле нисам могао опазити исту саморадњу у осталој настави. На часовима којима сам ја присуствовао, предавано је наставно градиво чисто акроаматички.

] ) О. Кегзсћепз1:етег, Сћагаккгђе&чЈ/ ипЛ СћагакГегешећипЛ, ВегНп 1915, стр. 208 и даље. -) Ј. Бедаеу, Тће 8сћоо1 апЛ 8ос1е{у, 1900.