Prosvetni glasnik

Педагошки погледи Ђорђа Кершенштајнера

141

Ми смо већ казали да саморадња ученика мора да чини основу целокупног васпитног рада, а одобравамо и то да ученици треба да добију слику о привредном животу заједнице у којој живе; али К. мисли да саморадња као наставни принцип или као метода нема ничега заједничког са школом рада како је он замишља. Он тражи ручни рад као главни наставни предмет, тражи радиониде и стручне, технички образоване учитеље. Своје идеје К. је потпуно спровео у целокупној продужној школи у Минхену, а делимично и у вишим разредима народне школе. Извештај о практичном раду у том правцу који се налази као додатак његовој књизи Ве^пјј с1ег АгђеИззсћик, показује нам да је К. с великим успехом већ привео у живот своје педагошке погледе. Он нам ту детаљно излаже избор и распоред градива, распоред часова, начин обраде и у опште целокупну организацију његових минхенских покушаја. Не потцењујући нимало тај одличан рад, ми не смемо у њему ипак гледати нешто друго до успеле покушаје. Тако је Кершенштајнерову школу у Минхену схватила и немачка државна школска конференција, чије одлуке о настави рада садрже све главне мисли о томе: у ком правцу треба те покушаје даље разграњавати и потпомагати 1 ). Од коначног решења питања о школи рада ми смо још врло далеко. То нам доказује читав хаос разних мишљења која нам пружа огромна литература о том питању. Па ипак можемо ми сву ту разноликост да сведемо у главном на два правца, под које, у осталом, можемо подвести и све раније покушаје што се налазе у историји педагогике. Један од тих праваца гледа у ручном раду главну ствар, тако рећи смер образовања, а други га сматра само као средство општег образовања. Док К. хоће да уведе ручни рад у народне школе у толикој мери да он служи као „припрема за будући позив", дотле једна друга група сматра наставу ручног рада на сличан начин као засебан предмет, па жели да се та настава, како у погледу на избор градива тако и у погледу на начин његовог обрађивања, руководи само техничким обзирима. Лабава веза с осталом наставом треба у толико да постоји што ће се, нпр., знања добивена у геометријској настави или настави цртања примењивати при раду, а искуство добивено радом такође у осталој настави (нпр. у физици, природним наукама, итд.). Други опет захтевају такође пуну самосталност наставе ручног рада, али хоће да она своје предмете узима само из области која се обрађује у осталој настави. Рад треба да буде само примењена настава. И у једном и у другом случају треба настава ручног рада да буде самостална, па било као засебан наставни предмет с одређеним бројем часова, било као „споредни разред", који би се додао свакој школи. Овај споредни разред тражио је 2Шег, јер је сматрао да настава ручног

Ј ) №сћз$сћи1копЈегепг т Љгеп Ег^едтззеп, (ЈиеИе ипс! Меуег, ^ејргј^, стр. 111.