Prosvetni glasnik

Псдагошки погледи Ђорђа Кершенштајнера

143

По нашем схватању морају се при спровођењу наставе ручног рада одвојити две ствари: та настава има да служи или образовању за позив или општем образовању. У првом случају може се она факултативно организовати према локалним при."ихама мањих и већих животних заједница, и то на разне начине: као продужна, занатска или индустријска школа, или као факултативна настава у нарочитом разреду, који би се придодао општој народној школи. Обавезно се може настава ручног рада увести у општу народну школу само онда кад се она потпуно п'отчини општем васпитном смеру. Оваквим тврђењем се ниуколико не смањује васпитна вредност рада; на против, тиме се избегава једностраност, а рад, деловање, акција, једном речи ученичка саморадња искоришћује се у свима наставним предметима као основица општег образовања. То не значи да таква настава нема ничег заједничког с наставом ручног рада. Ако је овој задатак да код ученика извежба руку, око, да образује прецизност, способност за самосталну израду разних предмета, онда се све то може постићи и радом помоћу мање скупог материала, ван радионице, у разреду исто тако добро као у школској градини и при излетима. У свима школским предметима пружа нам настава довољно прилике за то, — већ и код прве елементарне наставе, при којој треба надовезати на Ргбће1-ове радове из дечјег забавишта. Познавање природе и домовине, историја, географија, неисцрпне су области за рад и саморадњу ученичку. Ако Кершенштајнеру таква настава није још школа рада, онда то не мења ствар ни мајмање. Неоспорно је да се, не само техничко образовање руке, него и естетичка осећања и морално поступање, могу развијати, а да се не задире у јединство наставе. То нам најбоље показује тако звана укупна настава, која је према принципу рада спроведена већ у бечким, односно аустријским народним школама. Ја пак подсећам овде само на заједничну израду посматраних предмета, на неговање биљака и цвећа у школској градини, поступање с тицама и другим животињама, и т. д. Ову разноврсност немамо у ђачкој радионици, па ма била она снабдевена најбољим алатима и најскупљим материалом. Каква би у опште била добит ако би се застарела школа учења или школа књиге (како је К. назива) заменила школом заната? Настава рада, како је ми замишљамо, одговара довољно и оном другом, најважнијем разлогу заступника школе рада у Кершенштајнеровом смислу, наиме да ученици радом у својој малој радној заједници упознају привредни развитак већих животних заједница. Школски излети, путовања и посећивање разних привредних институција уводе ученика непосредно у живот и упознавају га с њим. Организована радна заједница у школи не може међутим, насупрот нади Оешеу-а, Кершенштајнера и других, никад, чак и у најуспелијем случају, да представи правилно живог у правој великој заједници на свима његовим странама. Ми тиме не споримо васпитну вредност такве организације, него хоћемо