Prosvetni glasnik

148

Просветни Гласник

способан и вредан администратор, и известилац за молбе у Државном Савету Ле Каз, који је на Светој Јелени био друг Наполеонов. Било је такође Талијана, Хрвата, Далматинаца, и све је то сачињавало двор, доста шарен али пристојан и беспрекоран. Међу њима се налазио један мали чиновник чије ћу име споменути, јер је он био мој претходник у Јоигпа1 с1ез ОедаЕз на рубрици југословенских ствари, које се тада називаху илирским. Он је постао славан писац, члан Француске Академије. Приликом свога бављења у Љубљани он је покупио врло живе утиске о пределима и ношњи, којима се послужио да напише три тобожња илирска романа, у којима се локална боја састоји само у одећи јунака, а не и у њиховим осећањима и менталитету. Тај писац био је Шарл Нодје, који је у Љубљани уређивао француски део полиглотских новина Илирски Телеграф. Пошто сам навео неколико људи који су управљали илирским покрајинама, ја бих хтео да кажем неколико речи о реформама које Французи беху увели. Али у овом случају ја ћу пустити напред словеначке и далматинске писце. Говорећи о законодавству и реформама које су увели моји сународници, судећи о томе са француске тачке гледишта, ја бих се бојао да ће на мене утицати национална наклоност и да нећу са жељеном непристрасношћу изнети слику француског дела у Илирији. Дајем дакле реч Г. Богумилу Вошњаку. Пошто је у крупним поте-зима оцртао административну организацију, он почиње једном критиком: „Творци Илирских Покрајина учинише заблуду не створивши локалну окружну владу, али треба се сетити да званичан став Царства није био склон локалној влади и никаквом облику аутономије. Главни прекор који би се са разлогом могао учинити француској администрацији јесте што су хтели сувише брзо усадити француске установе у нову и сувише младу државу. Наполеоновска ера обележена је тежњом ка централизовању... Судска процедура била је тачно копирана са француске употребе. Највећа заслуга Наполеонова била је што је увео грађански законик. По наредби Илирске Владе грађански законик био је преведен на три земаљска језика. С војничке тачке гледишта Наполеон је имао много дивљења према организацији војничке границе. Предложише му да их униште. „Јесте ли ви луди, одговори им он, Хрвати нису Французи". Његов војнички геније био је опчаран типском организацијом народа извежбаног ратника и ценио је његове војничке врлине". Отворимо овде једну заграду. Французи су били популарни у војничкој граници, и више пукова било је тамо састављено за Француску; неки од њих били су некретни, остали су у земљи да је бране, и задржали су своју породичну организацију; и кад један Француз прегледа у архивама Министарства Рата у Паризу списак официра тих пукова, он са чуђењем — ако не познаје ту сасвим нарочиту организацију — наилази на назив пуковске бабице. Али други напустише своја огњишта, исто