Prosvetni glasnik

Наполеон и Карађорђе

149

као некад, .у осталом, под старом Монархијом, где ј & Краљевски Хрват био један од најлепших пукова. Под наполеоновским заставама они су се херојски борили у походу на Русију, као и у Немачкој. У Француској војсци они су били познати под именом „црвени огртачи". Улогорени неко време на обалама Рајне у Ландау, они су произвели сензацију. На њих су указивали као на страшило деци која нису била добра, и данас још, међу многобројним француским изразима који се од наполеоновске окупације задржали у говору на левој обали Рајне, налази се реч „тап1огои^е", којом се означава баук. Али вратимо се на Д-р Вошњакову оцену француске администрације: „Главно упориште француског режима било је уништење средњевековног феудализма који је постојао под влашћу аустријском или венецијанском. Французи прихватише снажно у своје руке проблем ослобођења сељака. Они уведоше друштвену једнакост одмах после анексије и властела из старога режима изгуби свој утицај и своју превласт у друштву. Они уведоше један систем школовања. Основан је био Университет по угледу на мајку отаџбину. Словеначки језик, који су аустријанци презирали, добио је право грађанства у школама, и Академија била је основана. Историја француске администрације у Илирији представља најлепшу и најсрећнију пробу политичког васпитања коју је икад који народ покушао извести у страној земљи. Француска даде доказа о великој вештини, способности и дару, стварајући ту западну југословенску државу. Геније слободе био је истина мало скучен под царством у доба анексије, али дух Револуције деловао је ипак. Дах грађанске једнакости и осећање слободе ширио се овим земљама чији народи бејаху погнути под јармом аустријског или венецијанског апсолутизма. „Има ли за Француску Владу ичег дирљивијег од ових народних речи: за време Француза плаћало се мало порезе. Судије су биле строге, али праведне. Новац је био обилнији но игда. Беде није било. Велика господа морала су бити скромна. С нама се поступало човечно. Живело се без бриге. Били смо весели и задовољни, много више но сад. Али тако срећно време и не може увек трајати". Господо, слика је сувише лепа. Њу улепшава удаљеност времена и престиж прошлости. Међутим, ја сам уверен да у њој има један део истине. Од Илирије, пређимо сад на Далмацију, да видимо шта вели о томе Конте Војновић. „Године француског управљања у Далмацији (1806 —1814) биле су Јо11е §гађаШт ^егит е1 атди1а" за ту покрајину и целу српско-хрватску нацију". Одиста, Далмација и ствар југословенског уједињења дугују Француској. „Прво, ради признања словенског обележја Далмације. Француски пук је увео у Далмацији употребу српско-хрватског језика у школи и